Malovićeva odbacuje navode o Ganiću

Ministarka pravde Srbije rekla je da takvi navodi ni na koji način neće doprineti utvrđivanju istine i procesu pomirenja u regionu.

"Usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, Srbija se nedvosmisleno opredelila prema tom stravičnom zločinu i potpuno je jasno poštovanje iskazano prema žrtvama", poručila je Malovićeva.

"Zahtev za izručenje Ejupa Ganića, koji je podnet u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega u Srbiji vodi zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnih zločina ni na koji način ne može biti predmet bilo kakve trgovine", rekla je ona.

Ona je navela da je Srbija više puta do sada "pokazala i dokazala" da joj nije u interesu da "ratni zločinci slobodno šetaju", već da je opredeljena za utvrđivanje pune istine o zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije, jer je to "najvažniji segment procesa pomirenja".

Malovićeva je rekla da neće komentarisati odluku britanskog ekstradicionog suda, koji je zahtev Srbije za izručenje Ganića odbacio uz obrazloženje da bi suđenje u Srbiji bilo "politički motivisano".

"Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Tužilaštvo za ratne zločine u dosadašnjim postupcima pokazali su da su apsolutno, kadrovski i profesionalno, spremni da procesuiraju počinioce krivičnih dela ratnih zločina bez obzira na njihovu nacionalnost, ili nacionalnost žrtava", kazala je ministarka pravde i navela da je "slučaj Ganića isključivo stvar pravosudnih organa, a ne politike".

Ona je rekla da ne želi da komentariše ni argumenta Ganićeve odbrane, "jer oni imaju pravo da svog klijenta brane svim raspoloživim sredstvima".

Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije i dokumenata na osnovu kojih se to traži.

Na ročištu koje je trajalo od 5. do 14. jula obe strane su izvele svedoke.

Ganić je na početku pretresa optužio Srbiju da "manipuliše britanskim pravnim sistemom" kako bi postigla da on bude izručen Beogradu.

Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i za još 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.

Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.

Pravosudni organi Srbije su istragu protiv Ganića pokrenuli decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.