Metalurgija izum vinčanske kulture

Metalurgija u Evropu nije stigla sa Biskog istoka, kako se to do sada smatralo. Najstariji do sada otkriveni tragovi topljenja bakra i dobijanja bakra iz malahita nalaze se u istočnoj Srbiji na lokalitetu Belovode. Na ovom otkriću mlade arheološkinje Miljane Radivojević sada radi međunarodni tim.

Na Ballkanu, u okviru teritorije vinčanske kulture, nalazi se oko 4 000 sačuvanih bakarnih predmeta koji spadaju u najstarije na svetu.

Arheološkinja Miljana Radivojević otkrila je da je vinčanska kultura imala i najstariju do sada otkrivenu metalurgiju - eksploataciju rude bakra, to jest veštinu koju su Vinčani znali pre 7 000 godina.

Na ovim nalazima čija je analiza doktorski projekat Miljane Radivojević radi međunarodni tim stručnjaka.

Profesor Londonskog univerziteta Til Reren smatra da se ovim otkrićem menja slika o vinčanskoj kulturi i razvoju civilizacije.

“Ovo otkriće značajno menja način na koji razumemo otkriće metalurgije. Do sada smo mislili da je metalurgija otkrivena negde daleko odavde i da su ljudi prelazili velike razdaljine i učili druge toj veštini, a sada možemo da argumentujemo da su to izmislili ovi ljudi koji su živeli u Srbiji i da su to učinili samostalno pre 7 000 godina”, kaže on.

“Nije im bio potreban niko da ih tome nauči, sami su otkrili kako to da rade. Kao što su tu istu veštinu drugi ljudi na drugim mestima otkrili. U Španiji, na Bliskom istoku i to veoma menja našu sliku izuma tehnologije”, kaže Reren.

Ne samo da se u Srbiji eksploatisala ruda, već je čitav sistem njene prerade bio visoko organizovan.

Na lokalitetu Belovode nađene su figurine i kosti bika koji je uvezen na ovo područje, domesticiran i korišćen u procesu proizvodnje.

Na lokalitetu Belovode pronađeno je mnoštvo keramičkog materijala, oruđa od kamena i životinjskih kostiju. Otkopane su osnove kuća. Obrada metala topljenjem označava i sam početak industrijalizacije - i on se desio na teritoriji današnje Srbije.