Pretnje Tužilaštvu za ratne zločine

Pisma su poslata iz Sjedinjenih Američkih Država, a sumnja se da su ih napisale iste osobe koje su i ranijih godina slale slična pisma. U njima se i ovoga puta nalazi niz pretnji i uvreda upućenih na račun Borisa Tadića, Rasima Ljajića i Vladimira Vukčevića. Potpisuju ih navodne organizacije “Crni orao”, “Kondorov skok” i “Srpski oslobodilački pokret Ilinois”.

U Tužilaštvo za ratne zločine ponovo su stigla preteća pisma, u kojima se preti smrću predsedniku Srbije Borisu Tadiću, kao i koordinatorima tima za hapšenje haških begunaca - ministru Rasimu Ljajiću i tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću.

U pismima se sugeriše da primaoce tih pisama treba pobiti kao veprove ili pse, a u jednom je nacrtan grob na kome su ispisana imena Tadića, Ljajića i Vukčevića.

Portparol tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže za B92 da pretnje ne stižu samo preko okeana, već i iz regiona.

“Interesantno je da pored onih koja redovno stizu iz Amerike i gde smo otprilike već, uz pomoć i zahvaljujući našim prijateljima iz SAD, faktički locirali ko to radi, neka nova pisma koja su upućena Vukčeviću, pisma pretnji stigla su iz Crne Gore u poslednjem momentu”, naveo je Vekarić.

Američki FBI pokrenuo je istragu protiv tri američka državljana srpskog porekla za koje se sumnja da su ranije slali preteća pisma slične sadržine.

Njihovi otisci poslati su u Beograd kako bi se uporedili s onima koji su pronađeni na pismima.

U Tužilaštvo za ratne zločine do sada je stiglo 66 pretećih pisama.

Ona se shvataju ozbiljno, ali ne utiču na rad državnih službenika kojima se preti, kaže Bruno Vekarić.

“To je sastavni deo posla i mi ne želimo da pridajemo preveliku pažnju takvim stvarima. Treba biti oprezan, ne treba podceniti nijedno takvo pismo”, rekao je on.

“Kao što vidite, poruke i pretnje stižu na adrese svih drugih odgovornih ljudi koji ispred i partijskih i drugih interesa stavljaju svoj odnos prema državnim obavezama. Mislim da je upravo to suština svega onoga što ova ekipa radi”, smatra Vekarić.

Pretnje smrću dobijaju i nosioci funkcija u drugim državama. Najsvežiji primer za to je pismo s lovačkim metkom koje je proletos upućeno predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju.

Međutim, u zemlji koja je u atentatu izgubila premijera, bezbednosne službe moraju najozbiljnije da shvate pretnje nosiocima najviših državnih funkcija, kaže Zoran Dragišić s Fakulteta za civilnu odbranu.

“To svakako nije afirmativno za bezbednosne službe i državu, jer čim se neko usuđuje da preti, pogotovo ako se te pretnje ponavljaju, on se oseća bezbedno, znači da upućuje pretnje bez ikakvih posledica”, rekao je Dragišić.

“Ne verujem da su u pitanju nekakve opasne grupe. Međutim, te pretnje ne treba bagatelisati, treba ustanoviti ko iza toga stoji, i naravno on mora biti zbog toga primereno kažnjen, jer bi se na taj način i kredibilitet države podigao. Ukoliko bi te pretnje ostale neotkrivene, mislim da bi država još jednom izgubila”, kaže on.

Slanje pretećih pisama državnim službenicima postalo je češća pojava u poslednjih nekoliko godina.

Pored Vukčevića, Ljajića i Tadića, najčešće su ih dobijali Vuk Drašković u vreme dok je bio ministar spoljnih poslova i Svetozar Marović, za vreme obavljanja funkcije predsednika nekadašnje državne zajednice, bivša i sadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero i Nata Mesarović, ali i Božidar Đelić, Čedomir Jovanović, Žarko Korać.

Razlozi za pretnje najčešće su bili u vezi s planiranim hapšenjem haških optuženika, pre svih Ratka Mladića i Radovana Karadžića.