Obama primio Nobelovu nagradu

Obama je u govoru istakao da uviđa da su u poređenju sa nekim velikanima istorije, dobitnicima te nagrade, kao što su Albert Švajcer i Martin Luter King, njegova "dostignuća mala". Obama kaže da je nakontoverznija stvar oko dodele ove nagrade baš njemu to što je on vrhovni komandant zemlje koja vodi dva rata.

Kao odgovor na to Obama je rekao da se nekad mora ratovati protiv zla u svetu i da bi se osigurala bezbednost SAD, ali je izrazio žaljenje zbog gubitka ljudskih života.

"Moramo da počnemo da priznajemo tešku istinu da nećemo iskoreniti silovite sukobe tokom našeg života. Biće trenutaka kada će zemlje, delujući samostalno ili zajedno, smatrati da je upotreba sile ne samo potrebna, nego i moralno opravdana", rekao je Obama.

On je rekao da, iako veoma ceni miran otpor, kao šef države koji se obavezao da štiti i brani, ne može da se rukovodi samo time, niti da skrštenih ruku prati pretnje američkom narodu.

"Jer nemojte se zavaravati: zlo postoji u svetu. Pokret nenasilja ne bi mogao da zaustavi Hitlerovu vojsku. Pregovori ne mogu da ubede vođe Al Kaide da odlože oružje. Reći da je sila nekad neophodna nije poziv na cinizam - to je priznavanje istorije, nesavršenosti čoveka i granice razuma", rekao je on.

Ali naglasio je da sve zemlje moraju da se pridržavaju međunarodnih standarda o primeni sile.

Američki predsednik je istakao da se stabilan mir može postići ako svet postavi nekoliko uslova.

Međunarodna zajednica, rekao je on, mora da uvede sankcije protiv zemalja kao što su Iran ili Severna Koreja koje se suprotstavljaju međunarodnim zahtevima da prekinu nuklearne programe, ili zemljama kao što su Sudan, Kongo ili Mjanmar koje ugrožavaju sopstvene građane.

Pre nego što je Obami uručio nagradu, predsednik Nobelovog komiteta Torbjern Jagland je pokušao da odgovori na kritiku da je to priznanje isuviše rano dodeljeno Obami.

"Mnogi samtraju da je nagrada stigla prerano. Ali istorija je prepuna izgubljenih prilika. Sada i danas imamo priliku da podržimo ideje predsednika Obame", rekao je Jagland i naglasio da je nagrada "poziv na akciju za sve nas".

Norveški Nobelov komitet iznenadio je svet kada je 9. oktobra saopštio da je Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, sa dva rata koje SAD vode u Iraku i Avganistanu, i bez značajnih diplomatskih dostignuća.

Medvedev: Čestitke Baraku Obami

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev poručio je da će Nobelova nagrada za mir predsedniku SAD-a Baraku Obami, predstavljati dodatni podsticaj saradnji Rusije i SAD na daljoj realizaciji važnih inicijativa koje se odnose na globalnu bezbednost.

"Nadam se da će ova odluka biti dodatni impuls zajedničkom radu na uspostavljanju nove atmosfere u međunarodnoj politici i realizaciji inicijativa koje se odnose na globalnu bezbednost", rekao je Medvedev.

Medvedev smatra da je odluka Nobelovog komiteta da nagradu za mir dodeli Obami dokaz realističnog viđenja dinamike svetskog razvoja, navodi se u čestitki koju je na konferenciji za novinare pročitao portparol ruskog Ministarstva inistranih poslova Andrej Nesterenko.