Kako Poljska odoleva udarima krize

Većina Poljaka veruje da za to treba zahvaliti članstvu u Evropskoj uniji, a mnogi kao najveću prekretnicu u novijoj istoriji zemlje, vide pad Berlinskog zida. Ekipa TV B92 boravila je u toj zemlji i istraživala kako sada žive Poljaci i kakve je reforme ta zemlja prošla u protekle dve decenije.

Radnički protesti u Poljskoj predvođeni sindikatom Solidarnost i legendarnim Lehom Valensom osamdesetih godina, uzdrmali su temelje komunizma.

Kada je 1989. godine rušenje berlinskog zida simbolično označilo novu eru, Solidarnost izrasta u moćnu političku silu koja odnosi pobedu na izborima 1990. Političke promene bile su tek početak procesa demokratizacije.

Bivši premijer Poljske Jan Bjelecki priča da je ekonomija te zemlje bila 1989. u tako lošem stanju da može da se kaže da je država bankrotirala.

„Za razliku od recimo Čehoslovaček koja je bila relativno razvijena, Poljska nije imala nikakav kredibilitet, ako smo hteli trgovinsku saradnju sa stranim partnerima, morali smo da platimo unapred, pa bismo možda dobili robu. Bili smo na pragu hiperinflacije, sa mesečnom inflacijom od 50 odsto“ navodi on.

Sada već čuveni plan Balcerovič, nazvan po ekonomisti koji je tvorac poljskog ekonomskog oporavka, podrazumevao je gutanje gorke pilule ođednom.

Vicepremijer Poljske 1991. godine i ministar finansija od 1997. Do 2000. godine Lešek Balcerovič priseća se da je prvo trebalo obuzdati inflaciju i početi liberalizaciju.

„To je značilo stvaranje slobodnog tržišta, privatizaciju državnih preduzeća, reformi bankarskog sektora, ali i policije i sudstva. Trebalo je izbaciti loše nasleđe prethodnog perioda“ objašnjava Belcerović.

Prema njegovim rečima, suština te šok terapije bila je brzo sprovođenje reformi u svim oblastima.

Dvadeset godina kasnije, Poljska će biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će ove godine zabeležiti privredni rast, što će je svrstati među šest najvećih ekonomija na svetu.

Tajna relativno veće otpornosti poljske ekonomije krije se u manjoj zavisnosti njene privrede od izvoza.

U ovom trenutku prosečna plata u Poljskoj je 730 evra, a minimalna zarada je oko 290 evra.

Prema najnovijim podacima poljskog zavoda za statistiku, četvoročlanoj porodici za hranu potrebno je oko 750 evra,odnosno cela jedna prosečna plata, a za račune oko 300 evra.

Cena kvadratnog metra stana u glavnom gradu kreće se od 2 hiljade evra u predgrađima, do 3 i po hiljade u samom centru prestonice.

Porodica sa dve prosečne zarade može da priušti kredit za stan manje kvadrature, ili eventualno pozajmicu za auto.

U tom slučaju praktično joj ostaje vrlo malo da pokrije ostale troškove.

U novoizgrađenom stambenom bloku u jednom od mirnijih kvartova Varšave žive Mažena i Vojćeh Vježejski. Oni imaju dvoje dece i spadaju u par sa zaradama iznad proseka.

Vojćeh radi kao anesteziolog u državnoj bolnici u Varšavi.

„Sa dežurstvima moja plata dostigne i dve hiljade evra. Nedavno smo digli kredit za stan od 60 kvadrata i mesečna rata je oko hiljadu evra. Uspevali smo da uštedimo za putovanja u inostranstvo, sada je malo teže“ priča Vojteh.

On dodaje da je pre dve godine njegova plata bila 500 evra, kao i da je veliki broj njegovih prijatelja tada napustio zemlju.

Sada Poljaci sa fakultetskim diplomama lako dobijaju posao, a plate su nekoliko puta veće nego 2004. godine.

Pedeset hiljada poljskih imigranata vratilo se u domovinu, zbog sve boljih uslova za život i rad.

Vojtehova supruga, Mažena je ekonomista i zarađuje oko hiljadu evra mesečno.

„Mesečno trošimo oko 200 evra na obdanište i još toliko na vannastavne aktivnosti starijeg sina. Zbog kredita za stan ne možemo ništa da uštedimo, ali živimo pristojno“ kaže ona.

Životni standard u Poljskoj značajno je porastao u proteklih 5 godina i ulaska u Evropsku uniju.

Poljaci su u poređenju sa ostalim zemljama u okruženju postali prvaci u korišćenju evropskih strukturnih fondova.

Procene govore da od novca koji za razvoj nudi Evropska unija, a koji se meri milijardama evra, ta zemlja iskoristi više od 80 odsto.