Na današnji dan. 25. jun

1822. Umro je nemački pisac i kompozitor Ernst Hofman, dirigent i režiser hamburške opere. Prema njegovim novelama Žak Ofenbah komponovao je operu "Hofmanove priče".

1847. Oslobođeni crni robovi iz Amerike, osnivači Liberije, proglasili su ovu afričku državu nezavisnom republikom, a na isti dan 1862. godine Liberiju su priznale i SAD.

1867. Amerikanac Lisjen Smit iz Ohaja patentirao je bodljikavu žicu.

1872. Jezuiti su izbačeni iz Nemačke, 99 godina nakon što je papa Klement XIV ukinuo ovaj rimokatolički red.

1876. U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks je pod komandom poglavice "Ludog Konja" pobedilo jedinicu Sedme konjičke divizije generala Džordža Armstronga Kastera. Kaster je poginuo zajedno sa svim vojnicima (264) te jedinice.

1900. Rođen je britanski admiral Luj Mauntbetn. Bio je prvi lord Admiraliteta (1954) i poslednji vicekralj Indije (1947-48).

1903. Rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel, autor romana "1984" i "Životinjska farma".

1920. U Vukovaru je završen Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije, koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u Komunistička partija Jugoslavije.

1925. U Užice je stigao prvi voz, popularno nazvan "ćira". Prestao je da saobraća 1974, kada je ukinuta pruga uskog koloseka.

1938. Daglas Hajd je inaugurisan za prvog predsednika Irske Republike.

1942. Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu zasulo bombama nemački grad Bremen, važnu pomorsku i podmorničku luku.

1950. Napadom severnokorejskih trupa na Republiku Koreju (Južnu Koreju) počeo je Korejski rat.

1959. SSSR je predložio uspostavljanje denuklearizovane zone na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.

1963. Premijer južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe primoran je da podnese ostavku.

1966. Jugoslavija i Vatikan su obnovili diplomatske odnose.

1975. Premijer Indije Indira Gandi proglasila je vanredno stanje da bi zaustavila kampanju za njeno povlačenje sa vlasti. Uhapšeni su lideri opozicije, sindikata i intelektualci.

1975. Mozambik je nakon 477 godina stekao nezavisnost od Portugalije, a prvi predsednik postao je Samora Mašel, lider Fronta za oslobođenje Mozambika (Frelimo).

1988. U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaničnih odnosa Evropske zajednice i SEV (Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć).

1991. Poslednje sovjetske jedinice napustile su Čehoslovačku, 23 godine nakon vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je prekinuta reformistička politika Aleksandra Dubčeka.

1991. Slovenija i Hrvatska proglasile su nezavisnost od jugoslovenske federacije. To je pojačalo napetost unutar federalne države, koja je u narednim mesecima eskalirala u rat u Hrvatskoj i u Bosni.

1993. Kim Kembl postala je prva žena premijer Kanade.

1995. Šeik Hamad bin Kalifa Al Tani zbacio je državnim udarom sa vlasti svog oca šeika Kalifu, emira Katara.

1996. U eksploziji kamiona-bombe u stambenom naselju američke vojske kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca i ranjeno oko 400 osoba različite nacionalnosti. Za napad su optuženi pripadnici saudijske militarističke grupe Hezbolaha. 1997. Umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto. Konstruisao je ronilački aparat vodena pluća (aqualung) i filmsku kameru za podvodno snimanje. Dobitnik je tri Oskara, a za film "Svet tišine", koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, dobio je na festivalu u Kanu 1956. "Zlatnu palmu".

1999. SAD su ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi omogućile hapšenje ratnih lidera bosanskih Srba i predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, optuženih za ratne zločine.

2001. U Albaniji je vladajuća Socijalistička partija proglasila pobedu na parlamentarnim izborima, uprkos neredima koji su za posledicu imali zatvaranje 15 izbornih jedinica.

2001. Indonežanski predsednik Abdurahman Vahid doputovao je u zvaničnu posetu Australiji, prvu u poslednjih 26 godina, čime je započeta nova era u odnosima dveju zemalja.

2003. SAD su zamrzle finansijsku imovinu 55 bivših iračkih zvaničnika, uključujući i Sadama Huseina.