Dogovor o deficitu sa MMF-om

Vlada Srbije veoma je blizu dogovora sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, tvrde domaći zvaničnici. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je MMF prihvatio strategiju Vlade za 2010, što, kako je objasnio, znači da neće biti povećanja PDV-a, niti smanjena penzija i plata u javnom sektoru. To je posle sastanka sa predstavnicima MMF-a potvrdio i vicepremijer Božidar Đelić.

Peti dan boravka misije MMF-a u Beogradu, iz Vlade, ali i iz samog Međunarodnog monetarnog fonda stižu pozitivne informacije o pregovorima.

Potpredsednik Vlade, Božidar Đelić kaže da je dogovor vrlo blizu. On kaže da se dogovor sa MMF-om "postiže u paketu", što podrazumeva da treba da bude dogovoren i okvir za 2010. godinu, o čemu će pregovori biti nastavljeni u narednim danima i nedeljama.

"Okvir za 2009. ne bi ni imao smisla ako se ne postigne dogovor oko okvira za 2010. godinu, o čemu će se tek nastaviti diskusija u danima koji dolaze", rekao je Đelić.

Prvi put od dolaska u Beograd, MMF se oglasio zvaničnim saopštenjem u kome obaveštava javnost da postoji napredak u pregovorima, ali da nije postignut konačni dogovor o budžetu za 2010. godinu.

"Ostaje, u narednim danima da se utvrde detalji u razgovorima sa MMF-om za politiku Vlade, koja se zalaže za smanjivanje javnog sektora, tako da nema bojazni da će u ovoj i narednoj godini doći do povećanja poreza, niti smanjivanja plata i penzija", rekao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Neke stvari su ipak dogovorene. Kako saznaje B92, MMF će u narednim danima Srbiji odobriti veoma povoljan zajam od 500 miliona dolara koji će moći da se koristi za pokriće deficita u ovoj i narednoj godini.

Prema saznanjima B92, plate u javnom sektoru i penzije neće biti smanjene, ali će u 2010. morati da ostanu na nivou iz 2009, sve dok ne dođe do vidljivog oporavka privrede i rasta bruto domaćeg prozvoda.

Dogovoreno je da se budžetski deficit smanji u 2010. i da se značajno unapredi struktura i kvalitet javnih rashoda, tako što bi se kroz reformu javnog sektora i smanjivanjem birkoratije smanjila tekuća javna potrošnja, a značajno povećale kapitalne investicije, ulaganja u infrstrukturu i podrška privredi.