Stav o Kosovu krojiće članstvo u EU

Odluka Skupštine Srbije da u novom ustavu Kosovo bude navedeno kao sastavni deo Srbije neće smetati Srbiji sve do trenutka kada se bude odlučivalo o našem ulasku u EU. Za sada, u međunarodnoj zajednici postoji razumevanje za potrebu Srbije da bar istakne teritorijalnu pretenziju na Kosmet, jer je procenjeno da to ne može uticati na dalji tok pregovora o statusu južne pokrajine, piše Blic.

Dok ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković tvrdi da "nema te sile koja će naterati vlasti u Srbiji da priznaju nezavisnost Kosova", bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijem Montgomeri za Blic je rekao da će Beograd morati da prizna Kosovo ako želi da bude članica u EU.

Da je to stav o kome se priča potvrđuje i Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova i funkcioner Pakta za stabilnost. "Međutim, takva odluka doći će na red tek kada, pošto prethodno postanemo kandidati, dođe na red odlučivanje o našem članstvu u EU. Do tada oni nemaju problem s tim što će Srbija insistirati na Kosovu kao delu svoje teritorije. Slično je bilo i sa Irskom", pojašnjava Svilanović za Blic.

On kaže da pregovaračka pozicija Srbije neće biti narušena zbog zaključaka srpskog parlamenta. Odluka o tome da se Srbija ne odriče Kosova kao dela svoje teritorije naići će na razumevanje u jednom delu međunarodne zajednice, koji smatra da Srbiji treba omogućiti da iskaže svoj odnos prema toj teritoriji.

S druge strane, objašnjava Svilanović, drugi deo međunarodne zajednice smatra da je reč o odluci za unutrašnju upotrebu. "Oni razmišljaju po principu - neka stave šta god hoće, ali kada bude došlo do toga da li će Srbija postati član EU, povući ćemo argument da se ustav u delu oko Kosova mora menjati" kaže bivši šef diplomatije SCG.

Reakcija Srbije "Kosovo je naše" očekivana je u međunarodnoj zajednici koja odavno ne smatra Srbiju ravnopravnim partnerom, tvrdi za Blic analitičar Obrad Kesić. "Amerika smatra da Srbija govori jedno, a radi drugo. Postoji procena da je ovo pokušaj da Srbija ojača pozicije u pregovorima i iskamči još neki ustupak", kaže Kesić.

Stav državnog pregovaračkog tima da se Srbija protivi vezivanju rešenja statusa Kosova za saradnju sa Hagom ili članstvo u EU različito će biti prihvaćen u Vašingtonu i Briselu.

"SAD i dalje smatraju da je Srbija spremna da trguje Kosovom. Tek kada dođe do Ahtisarijeve ponude uzmi ili ostavi, shvatiće da toga neće biti. U EU, međutim, većina diplomata shvata da bi vezivanje Haga ili članstva u zajednici za Kosovo samo povećalo broj ljudi u Srbiji koji su protiv evropskih integracija", zaključuje Kesić.

"Nije pitanje šta piše u Ustavu, već kako država na osnovu toga reaguje - da li učestvuje na skupovima na kojima će učestvovati i predstavnici Kosova. Koliko vidim, sada učestvuju", kaže Goran Svilanović za Blic.