"Srbija mala, a može da doprinese"

Nikolić je, na samitu UN o klimatskim promenama u Njujorku, napomenuo i da se zemljama u razvoju mora pružiti prilika za razvoj, čak i ako to znači uvećanje emisije štetnih gasova u tim zemljama.

"Na nama, političkim liderima današnjice, je odgovornost za donošenje zajedničkih odluka od kojih će u velikoj meri zavisiti blagostanje budućih generacija. Srbija je mala zemlja, ali kroz partnerski odnos s drugima može da otkloni sve pretnje i probleme koji prevazilaze njene mogućnosti", rekao je predsednik Srbije.

Nikolić je primetio da je odavno jasno da rešavanje pitanja globalnih klimatskih promena zahteva sveobuhvatno delovanje i na multilateralnom i na regionalnom nivou i podsetio na predviđanja stručnjaka da će u 21. veku globalna temperatura porasti za nekoliko stepeni i da će učestati vremenske nepogode.

"Nastojeći da doprinese rešavanju tog problema, Srbija je spremna da da svoj doprinos u rešavanju tog problema, posevno imajući u vidu da je već mesecima žrtva katastrofalnih poplava", rekao je on i naveo da su u nekim delovima Srbije pale količine kiše kakve padnu jednom u hiljadu godina, da je šteta procenjena na preko 1,5 milijardi evra i da su izgubljeni i ljudski životi.

Nikolić je rekao da je klima tokom istorije planete uticala na procese koji su izazvali promene na Zemljinoj površini.

"Da li se klima promenila i da li se i dalje menja na štetu čovečanstva? Da li su te promene uzrokovane ljudskim aktivnostima i tehnološkim razvojem naše civilizacije? Da li je pomenutih ekstremnih dogadjaja bilo u prošlosti i u kojoj meri? Šta preduzeti i kako se boriti? Da li je moguće kontrolisati prirodu na način da se u potpunosti zaštitimo od njenih ekstreminih ćudi?", pitao je on.

Nikolić je rekao da će posledice klimatskih promena dodatno povećati napetost izazvanu velikom nejednakošću koja već postoji u svetu.

Katastrofično predvađenja budućnosti nameće, kako je upozorio, razlne restrikcije, koje najviše pogađaju najslabije, odnosno one koji tek treba da pokrenu industriju i obezbede bolji život svojih građana.

"Zemlje u razvoju samo neznatno doprinose globalnom zagrevanju, njima se mora pružiti mogućnost da se razvijaju, čak i ako to znači uvećanje emisije štetnih gasova u tim zemljama. Za razvoj ne postoje samo moralni razlozi", rekao je Nikolić.

On je istakao da je zadatak političara pružanje pune podrške naučnim aktivnostima i, istovremeno, usaglašen i koordiniran odgovor na klimatske promene i ekstremne vremenske situacije.

"Adaptacija i pripremanje odgovora države i društva na svaki mogući scenario, uključujući onaj najgori, vidim kao naš osnovni i najvažniji zadatak", dodao je Nikolić.

Srbija će, prema njegovim rečima, kroz svoje državne i naučne institucije, poštujući relevantna međunarodna dokumenta, nastaviti da doprinosi aktivnostima UN i svim drugim, pre svega evropskim i regionalnim inicijativama u poslovima nadgledanja klime i smanjenja negativnih uticaja na klimatske promene.

Nikolić je, takođe, izrazio nadu da će na trećoj svetskoj konferenciji UN o smanjenju rizika od katastrofa, u Japanu 2015. godine, biti postignut dogovor o usvajanju okvira za dugoročno smanjenje rizika od katastrofa, u kojem bi veći akcenat bio stavljen na predviđanje scenarija.

"Pred nama su dve mogućnosti: da ne radeći ništa prihvatimo situaciju kakva jeste i da joj se prepustimo, ili da preuzmemo odgovornost da je promenimo kako bismo obezbedili napredak čovečanstva. Srbija želi da napreduje i nema drugu alternativu", zaključio je Nikolić.

"Razvijene zemlje odgovorne za globalno zagrevanje"

Nikolić je izjavio da su za uništenje ozonskog omotača i globalno zagrevanje odgovorne razvijene zemlje, koje sada žele da uspostave pravila koja siromašne zemlje neće moći da ispoštuju.

"Srbija sigurno nije država koja je upropastila ozonski omotač i podigla temperaturu na zemljinoj kugli, a ipak je doživela poplave čije posledice ne može sama da otkloni", rekao je Nikolić na marginama samita u Njujorku UN o klimatskim promenama.

On je rekao da su neke zemlje podigle gradove i izgradile ekonomiju ne vodeći računa o štetnim posledicama, a da sada, odjednom, žele da uspostave pravila koja će za nerazvijene zemlje predstavljati rampu.

Ako uvedete takve standarde, siromašne i nerazvijene zemlje neće moći da ih ispoštuju, upozorio je predsednik Srbije.

On je naglasio da je "kucnuo poslednji čas" i da će bogate zemlje morati sada da ulože mnogo novca i u ono što ne vraća novac, kako bi spasile budućnost.

"Ovo je svetski problem, mora da se rešava na svetskom nivou", istakao je predsednik Srbije.

Nikolić je podsetio da je na samitu o klimi ponudio znanja i iskustva Srbije, kao partnera svima u svetu.

"Srbija stoji rame uz rame sa svima, to što ima novaca uložiće. Ako neko želi da i Srbija bude deo evropske, pre svega, a potom i svetske zajednice, moraće da uloži i u Srbiju", jer reku treba obezbediti duž celog toka, a ne samo tamo gde protiče kroz bogate države, rekao je on.

Srbija je, prema njegovim rečima, svesna toga da nije veliki zagadjivač.

"To je naša sreća i nesreća: nesreća, jer to znači da ne proizvodimo dovoljno, a sreća, jer nismo otrovali ni zemlju ni vodu ni vazduh i da smo dobro mesto za investicije, posebno u hranu", rekao je Nikolić i dodao da Srbija ima veliku šansu i hoće da saradjuje.

On je priznao da je i Srbija u svom razvoju i svom održanju učinila nešto protiv prirode: posečene su šume, što je dovelo do erozije zemljišta, a i termoeelektrane su jedan od uzroka što su upropašćene velike površine plodnog zemljišta i oranica.

"Sad nas ubedjuju da treba da pravimo termoelektrane koje ne proizvode takvu emisiju gasa, ali ... kada niste dovoljno razvijeni, najnovija tehnologija vam nije uvek dostupna, a neće ni da vam je daju, jeftinije vam daju svoju staru tehnologuju, a mi ne da nemamo dovoljno novca, mi nemamo novca", rekao je predsednik Nikolić.

On je upozorio da treba menjati ne samo zakone, već i ponašanje.

"Ako postoje problemi u zakonskoj regulativi, to će drzava da otkloni novim zakonom, ali ja sam svedok toga da smo mi zaboravili da treba u nečemu da budemo jedinstveni, pa smo izmislili 'Vojvodina vode', 'Srbija vode', 'Beograd vode', Srbija šume', 'Vojvodina šume'...", rekao je Nikolić.

"Kao da smo podelili to prirodno bogatstvo pa neke ingerencije dali pokrajini, neke lokalnoj samoupravi, neke obaveze lokalnoj samoupravi, a ona stoji skrštenih ruku, jer ne može ništa da preduzme dok ne stigne Republika, koja takodje ima svojih problema", dodao je on.

Predsednik Srbije je ocenio da može mnogo toga da se uradi, na primer da se obnove kuće, ali da ljudski životi ne mogu da se vrate i da zato mora ozbiljnije da se pristupi tom problemu kako se ne bi ponovio i u budućnosti.

Podsetivši da su Srbiji posle poplava u pomoć pritekle i bivše jugoslovenske republike, Nikolić je rekao da takve situacije ne poznaju granice, razmirice ni istorijske sukobe.

On je poručio da će Srbija svakako pokušati da i sama bude deo "Zelenog fonda" i da sve države treba da izdvoje u taj fond deo nacionalnog bogatstva.

"Srbija mora da počne ozbiljno da se ponaša, da ne ostanemo mi najprljaviji, a u stvari smo najčistiji i najbezazleniji u odnosu na celu ovu situaciju", zaključio je Nikolić.

Samit u Njujorku je otvorio generalni sekretar UN Ban Ki-mun, a na skupu, koji se održava na marginama 69. zasedanja Generalne skupštine UN, učestvuju lideri 120 zemalja.

Nikolić tokom dana treba da ima bilateralni susret sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom el Sisijem, dok će u večernjim satima prisustvovati tradicionalnom prijemu koje u čast svetskih lidera, okupljenih na zasedanju UN, priredjuje američki predsednik Barak Obama.

Nikolić sa predsednicima Filipina i Egipta

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imao je danas u Njujorku odvojene bilateralne susrete sa predsednikom Filipina Benignom Akinom III, kao i sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom al-Sisijem.

Prethodno, NIkolić je učestvovao na samitu o klimatskim promenama koji se održava na marginama 69. zasedanja Generalne skupštine UN.

Tokom večeri Nikolić će prisustvovati tradicionalnom prijemu koji za svetske lidere okupljene u Njujorku priredjuje američki predsednik Barak Obama.

Ovogodišnja generalna debata 69. zasedanja Generalne skupštine otvorena je 16. septembra i trajaće do 29. septembra, a predsednik Srbije će se Generalnoj skupštini UN obratiti u petak 26. septembra.

Kako je ranije najavljeno iz pres-službe predsednika Srbije, boravak u Njujorku biće prilika i za brojne bilateralne susrete.