Rezultati izbora do 10. maja

Beograd -- Zvanični rezultati sutrašnjih izbora za šefa države i novi saziv republičkog parlamenta treba da budu utvrđeni najkasnije do 10. maja.

(Fonet, arhiva)
(Fonet, arhiva)

Prva sednica novog saziva parlamenta da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata.

Rok da RIK utvrdi i u "Službenom glasniku" objavi rezultate izbora, kako piše u Rokovniku te komisije, ističe 10. maja u 20 časova, a Ustavom Srbije je predviđeno da prva sednica novog saziva parlamenta mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata.

To znači da prva sednica novog saziva parlamenta treba da bude održana najkasnije 8. juna.

Građani će se 6. maja izjašnjavati o novom šefu države, budućim sazivima republičkog i lokalnih parlamenata, a građani Vojvodine i o novom sazivu pokrajinskog parlamenta.

Za budućeg šefa države nadmetaće se 12 kandidata, a za 250 mandata u Skupštini Srbije ukupno 18 lista.

Prvu sednicu novog saziva parlamenta treba da sazove predsednik starog saziva, a na njoj se potvrđuju mandati poslanika. Skupština je konstitusana potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika, čime i formalno prestaje mandat starom sazivu.

Mandati se, shodno Zakonu o izboru narodnih poslanika, dodeljuju po redosledu sa liste, počev od prvog na listi, a novina je i da će svaki treći poslanik u parlamentu biti žena.

U raspodeli mandata, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, učestvuju samo liste koje su dobile najmanje pet odsto glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali u izbornoj jedinici.

Za manjinske liste dotle važi prirodni prag, koji se dobija kada se zbir glasova stranaka koje pređu cenzus od pet odsto podeli sa 250, a obično iznosi oko 15.000 birača.

Ukoliko utvrdi nepravilnosti u sprovođenju izbora RIK može da poništi izbore, a ukoliko ih poništi na samo jednom mestu glasanje se ponavlja na samo tom mestu. Ponovni izbori se sprovode najkasnije 15 dana od dana poništenja izbora u Srbiji, odnosno sedam dana od dana poništenja na glasačkom mestu.

Skupština Srbije buduću vladu mora da izabere najkasnije u roku od tri meseca, inače će, kako propisuje Ustav, biti raspuštena i biće održani novi izbori, koji moraju biti okončani najkasnije za 60 dana.

Kandidata za predsednika vlade predlaže predsednik Republike, a kandidat za predsednika vlade predlaže program i sastav vlade. Vlada je izglasana ako za njen izbor glasa većina od ukupnog broja poslanika, a njen mandat počinje da teče od momenta polaganja zakletve.

Građani će 6. maja birati i novog predsednika države, kome mandat počinje da teče od dana polaganja zakletve pred Skupštinom. Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, a ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.

Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, a više od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju samo ako ih više deli prvo ili drugo mesto.

Na glasačkom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova, a redosled kandidata koji imaju isti broj glasova utvrdjuje se žrebom.

Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova, a ako osvoje podjednak broj glasova birači ponovo na birališta izlaze u roku od 15 dana.

Na izborima 6. maja građani će se izjašnjavati i o budućem sazivu parlamenta Vojvodine, koji ima 120 poslanika, a u trci za tu instituciju učestvovaće 14 lista. Vojvođanski poslanici se biraju po kombinovanom sistemu - polovina se bira po proporcionalnom sistemu, a druga polovina po dvokružnom većinskom izbornom sistemu.

I prva sednica Skupštine Vojvodine, kao što je slučaj i sa republičkom, mora da se održi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata, a na njoj se konstituiše novi saziv potvrdjivanjem mandata poslanicima.

Kako stoji u Statutu Vojvodine, novi predsednik skupštine predlaže kandidata za predsednika pokrajinske vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa, a taj kandidat iznosi program i predlaže sastav vlade, koji skupština treba da izabere.

Na izborima za Skupštinu grada Beograda, odnosno za 110 mandata u tom telu, učestvovaće 16 lista.

Prema Zakonu o lokalnim izborima, konstitutivnu sednicu skupštine lokalnih samouprava, pa i Beograda, saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.

U Poslovniku grada Beograda piše da tu sednicu saziva predsednik starog saziva, s tim da se skupština konstituiše u naredna dva meseca. Danom proglašenja mandata novim poslanicima prestaje da važe mandati starim, a lokalni parlamenti smatraju se konstituisanim izborom predsednika Skupštine i sekretara.

Budući gradonačelnik glavnog grada biće izabran iz reda odbornika, na predlog predsednika Skupštine grada Beograda, a mandat mu je četiri godine.