"Premijer mora da pokaže jasnu odlučnost da se istraže ubistva i napadi na novinare"

Ipak, mandat crnogorske Komisije okončan je a da njenim članovima nije omogućen ni uvid u sva tražena dokumenta. Na drugoj strani,
Komisija za istraživanje ubistava novinara u Srbiji ostvarila je opipljive rezultate: uticala je na podizanje prve optužnice za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, hapšenje vodećih ljudi tadašnje Državne bezbednosti Srbije i početak suđenja, iako je jedan od optuženih još u bekstvu; vodi se intenzivna istraga ubistva Milana Pantića, dok je u slučaju ubistva Dade Vujasinović, traženo (i omogućeno) superveštačenje koje se upravo obavlja u Nacionalnom forenzičkom institutu u Hagu.

Srpska Komisija se u evropskim okvirima tretira kao uspešan model za suočavanje sa nekažnjivošću u slučajevima zločina nad novinarima, o čemu Matić često govori na međunarodnim skupovima. Kancelarija OEBS-a za slobodu medija, u dogovoru sa vladom Mila Đukanovića, angažovala ga je da analizira rad Komisije u Crnoj Gori i da ponudi preporuke kako da se taj rad unaprijedi.

PRELISTAJ.ME: Kao ekpert OEBS predložili ste Vladi Crne Gore novi model rada Komisije za istraživanje napada na novinare. U čemu se on razlikuje u odnosu na dosadašnji i šta je razlog tome?

MATIĆ: Moj je utisak da je Komisija u Crnoj Gori napravljena na način koji nije jasno definisao posvećenost svih članova istim ciljevima i tokom rada nije ostvarena dovoljna doza poverenja između članova.

Stiče se utisak da postoji unutrašnja suprotstavljenost između članova Komisje iz reda medija i nevladinih organizacija sa jedne, i predstavnika vlasti (kroz predstavnike MUP-a, ANB i tužilaštva) s druge strane.

Apsolutno je neophodno utvrditi sve greške i opstrukcije u dosadašnjim istragama, ali to je samo jedan deo posla, koji bi trebalo da bude prvenstveno u funkciji efikasnijeg rada istražnih organa i tužilaštva. Čini mi se da tu nije napravljen model koji bi te procese pretvorio u kvalitetni iskorak, već se dogodila polarizacija, što znači da se perspektiva rešavanja slučajeva vraća u poziciju od pre osnivanja Komisije. Svakako je kvalitativna razlika u tome što su predstavnici medija dobili uvid u niz dokumenata koji im nisu ranije bili dostupni, no i tu ima nerazumljivih nedoslednosti sa dokumentima koje je dostavio MUP, sa puno nepotrebnih zatamnjivanja imena. Ova mera je stvorila dodatno nepoverenje, naročito zbog toga što su iz drugog izvora, tužilaštva, ista dokumenta bila dostavljena bez zatamnjivanja.

PRELISTAJ.ME: Vidite li prostor za napredak?

MATIĆ: Za vreme rada Komisije, bilo je i rešenih slučajeva i nekih pomaka, ali sistemski problem koji je stvoren jednostavno nije dozvoljavao da se napravi evolucija i da se vidi jasna namera svih aktera da se jedinstveno radi na rešavanju ubistva Duška Jovanovića i drugih slučajeva drastičnog nasilja nad novinarima, medijima, njihovoj imovini, i slično.

Ja bih uvek savetovao ono u čemu imam iskustvo, a to je da je važno stvoriti model Komisije koja će pomoći da se vrhunski nacionalni interes – rešavanje ovih slučajeva – realizuje na najbolji mogući način. I da se u tome angažuju svi oni čija je to dužnost, ali i oni kojima će rešavanje ovih slučajeva pomoći da bolje, kvalitetnije i bezbednije rade svoj osnovni posao, a to su novinari.

PRELISTAJ.ME: Šta su preduslovi da bi Komisija radila?

MATIĆ: Veoma je važno iskazati sa najvišeg nivoa vlasti rešenost i posvećenost ciljevima, a to je da se efikasno reše svi slučajevi ali i da se utvrde greške i opstrukcije. Pošto su institucije pokazale do sada da ne mogu iz različitih razloga da reše najbitnije slučajeve, novinarska zajednica se uključuje u dobroj veri i zajednički se prave modeli. U našem slučaju, to je značilo da ja kao predsednik Komisije u svakom trenutku imam otvorenu liniju sa premijerom Srbije koji bi reagovao u svakom slučaju kada mu prijavljujem neku vrstu opstrukcije, teškoće u prikupljanju podataka ili u funkcionisanju institucija koje treba da se bave istragom.

Mislim da je veoma važno da postoji direktan stalni kontakt na nivou premijera i predsednika Komisije, a rad istražnih timova da bude poznat članovima Komisije ili predsedniku, i da predstavnici medijske zajednice u Komisiji na različite načine pomažu i podstiču rad istražnih timova

Takođe sam imao priliku da se obraćam i članovima Biroa za koordinaciju službi bezbednosti sa veoma jasnim procenama i zahtevima prema vodećim ljudima svih službi bezbednosti. Imam redovnu komunikaciju sa ministrom policije, direktorom policije, direktorom BIA, Republičkom javnom tužiteljkom, itd., naravno sve u okvirima ciljeva Komisije.

Mislim, dakle, da je sličan model sa nekim varijacijama potreban i u Crnoj Gori.

Ja sam stekao utisak da postoji želja i vrha vlasti da se menja i struktura Komisije i način rada – sa ciljem da se postigne napredak. Mislim da je veoma važno da postoji direktan stalni kontakt na nivou premijera i predsednika Komisije, a rad istražnih timova da bude poznat članovimaKomisije ili predsedniku, i da predstavnici medijske zajednice u Komisiji na različite načine pomažu i podstiču rad istražnih timova.

PRELISTAJ.ME: Kako bi Vlada, odnosno premijer, mogli direktno da se uključe?

MATIĆ: Ako nije moguće, iz različitih razloga, ostvariti direktnu koordinaciju na nivou premijera i predsednika Komisije, moraju se postaviti osobe koje su ovlašćene da kooridiniraju komunikaciju između Komisije, vlade i istražnih timova. Istražni timovi, naravno, rade u okvirima zakona, ali koordinacija sa Komisijom treba da im pomogne u ostvarivanju efikasnijeg rada, na način na koji se ničim ne narušava zakonodavni sistem. Pošto je često reč o starijim slučajevima na različite načine je neophodno uključiti i širu javnost kako bi se postigao napredak. Često je dovoljno samo pokazati jasnu rešenost države da reši ove slučajeve i da u kontinuitetu to pokazuje, kako bi se preokrenuo odnos javnosti i institucija u smeru pozitivnog pristupa.

Mislim da je važno da se od strane premijera pokaže jasna odlučnost da se reše naročito najteži slučajevi ubistva i pokušaji ubistva, kao i teškog nasilja nad novinarima, ali i svako drugo nasilje.

Potom bi bilo važno da se ovlasti osoba koja je visokorangirana u Vladi, koja bi mogla bitno u ime premijera da učestvuje i dnevno u ostvarivanju efikasne organizacije i stvaranje svih uslova da se istraga dinamizira i učini efikasnijom, kao i da se iskoristi na svaki mogući način, dopirinos nevladinih organizacija, eksperata, medija i novinara, i da učini sve što je potrebno da se uspostavi poverenje između vlade i medijske zajednice u radu na ovim ciljevima.

Ja sam već razgovarao sa nekim mogućim kandidatima za ovu ulogu, i uveren sam da ima onih koji bi ne samo to mogli da urade, već su i zainteresovani da učestuvju u tome da dođe do pozitivnog epiloga svih ovih slučajeva. A to je privođenje odgovornih pravdi, procesuiranje i osuda.

PRELISTAJ.ME: Da li ste obavešteni u radu Komisije kojoj je upravo istekao mandat i kako biste ga ocenili?

MATIĆ: Mislim da je veoma značajno da se nastavi rad Komisije u ovom ili nekom drugom obliku. Međutim, ako nije moguće stvoriti mehanizam po kojem će se zajednički raditi sa punim poverenjem na ostvarivanju ciljeva, onda je možda bolje da se prekine njen rad ili da Komisija dobije samo ulogu nadzora nad radom državnih organa. Ja verujem da je potrebno napraviti novi napor sa svih strana da se napravi evolucija u svakom obliku.

Obavešten sam delimično o radu Komisije i mislim da su predstavnici medija obavili veliki posao u analizi dosadašnje istrage. Nisam imao priliku da analiziram rad istražnih organa iz razumljivih razloga.

Mislim da je sada upravo pravi trenutak da se napravi novi iskorak i da se, između ostalog, iskoriste i analize predstavnika medija da se napravi kompetentna analiza i novi planovi rada, a da se onda prati i analizira na svakih nekoliko meseci napredak istrage, kako bi se uspostavilo potpuno poverenje u istragu i zajedničke ciljeve. Verujem da treba promeniti strukturu Komisije kako bi se izbegli konflikti interesa.

PRELISTAJ.ME: Mislite li da postoji interes da se realizuje tako nešto?

MATIĆ: Crna Gora je u ozbiljnom procesu evropskih integracija i siguran sam da je ovo pitanje – koje je veoma bitno za jačanje vladavine prava i jačanje institucija – od značaja i za Vladu i druge institucije.

Takođe i proces evro-atlantskih integracija, kada je reč o pozivnici NATO za članstvo Crne Gore, podrazumeva jasnu orijentaciju ka ostvarivanju bezbednosti i na način koji podrazumeva rešavanje svih nerešenih slučajeva, kao i stvaranje uslova da se oni više ne događaju, odnosno da bude potpuno jasno da će svi naredni slučajevi biti efikasno rešavani i drastično kažnjavani.

Zbog toga mislim da je nastavak efikasnog rada Komisije i insitucija sistema od izuzetne važnosti za sve aktere i od najvećeg nacionalnog interesa i kada je reč o čojstvu, i kada je reč o junaštvu, onako kako ga je shvatao Marko Miljanov.

PRELISTAJ.ME: Nedavno ste gostovali na RTCG insistirajući na odgovoru šta je sa predmetom Mladena Stojovića, koji je pretučen nakon gostovanja na B92. Jeste li dobili odgovor?

MATIĆ: U emisiji nisam dobio odgovor. A podsetiću mog sagovornika iz Tužilaštva da je obećao da ću ga dobiti i sa tim ću svakako upoznati javnost. Mislim da je to važan slučaj jer je sve ovo što pričamo i regionalni problem. Smatram da se u celom regionu mora podizati nivo bezbednosti novinara i moraju se rešavati stari slučajevi, a često ih je teško rešavati bez saradnje između novih država na ovom prostoru i njihovih institucija. Naši istražni timovi su jako zadovoljni saradnjom sa predstavnicima MUP-a Crne Gore i sa Agencijom za nacionalnu bezbednost.

Verujem da institucije iz Srbije takođe posvećeno sarađuju kada je vašim institucijama potrebna međunarodna pravna pomoć i saradnja. Kao što znate, urednica Insajdera, Brankica Stanković upravo zbog nerešavanja brojnih slučajeva pretnji, ali i zbog procene bezbednosnih službi, više od šest godina živi pod policijskom zaštitom, a oni koji su joj pretili su na slobodi. I verovatno su i dalje pretnja, čim je bezbednosna procena negativna. I možda je to najbolji primer zbog čega je od najvišeg nacionalnog značaja rešavati probleme nekažnjivosti zločina nad novinarima. To je jasan indikator i problema sa kojima se, sa bezbednosnog aspekta, suočavaju građani jedne zemlje.

PRELISTAJ.ME: Pominjali ste i slučaj kolege Tufika Softića?

MATIĆ: Za mene je vrlo važan slučaj Tufika Softića, i odluka tužilaštva da se obustavi istraga u slučaju napada na njega, pokušaja ubistva.

Činjenica da se u jeku rada Komisijeobustavlja istraga i da se žrtvi savetuje da se sama dalje bori za istinu i pravdu, poruka je koja loše govori o pristupu nekažnjivosti. Umesto da država bude ta koja će učiniti sve, žrtva se stavlja u poziciju dodatne viktimizacije.

Tufik Softić je pod policijskom zaštitom a mogući počinioci šetaju se po gradu u kojem žive slobodno i potpuno zaštićeno. Dakle, ne samo da nisu pod gonjenjem od strane istražnih organa već ih država i dodatno štiti.

Ovakvim pristupom žrtva ostaje žrtva i to sa pozicijom koja je gora nego što je bila pre istrage, a mogućim počiniocima garantuje se bezbednost da dodatno prete, ugrožavaju i možda organizuju neke nove aktivnosti koje bi bile ugrožavanje života novinara Softića.

Na ovom primeru takođe treba graditi poverenje u dobru veru svih aktera i u kreiranje zajedničkih napora da se krivci identifikuju, procesuiraju i kazne. Da novinar može normalno da obavlja svoj posao a ne da živimo paradoks da se dozvoljava počiniocu zločina da normalno i dalje obavlja svoje poslove iz te oblasti za koju je amnestiran.

PRELISTAJ.ME: Regionalna saradnja bi pomogla u ovim istragama, ali ne znamo da li su je naši istražni organi uopšte koristili?

MATIĆ: Mislim da bi se institucionalizacijom kredibilnih Komisija i istražnih timova i njihovom saradnjom u regionu efikasnije mogli rečavati slučajevi, da bi se mogao podizati nivo bezbednosti i eliminacija nekažnjivosti.

Navešću jedan primer: u Beogradu me je kontaktirala osoba koja je iz Crne Gore sa informacijom o tome da ima neka saznanja o ubistvu Duška Jovanovića. Ja sam o tome obavestio predstavnike Komisije iz Crne Gore i organizovao sastanak sa tom osobom.

O sadržaju razgovora predstavnici Komisije obavestili su članove Komsiije i nadležnog tužioca. Do danas ta osoba nije zvanično saslušana. Šta god da je razlog, nerazumljivo mi je i svakako ne doprinosi izgradnji poverenja između predstavnika države i novinarskog dela komisije ali i same javnosti. Jednostavno, čak i da je procena da ta osoba nema šta bitno da kaže ili da je to već provereno, činjenica je da je u ovoj istrazi počinjeno puno propusta i grešaka i da bi upravo zbog toga trebalo da bude urađeno mnogo više od uobičajenog, kako bi se javost ubedila da se čini apsolutno sve da se dođe do pozitivnog epiloga.

Mislim da i u slučaju kolege Softića postoji prostor za regionalan pristup kako bi se razrešila moguća situacija u kojoj je jedna ista osoba u jednoj državi mogući počinilac ili saučesnik krivičnog dela ugrožavanja života, a u drugoj državi deo rešenja u procesu prema počiniocima teških krivičnih dela. Čini mi se da je nedopustivo da se bilo ko ko je pokušao ubistvo ili životno ugrozio novinara amnestira zbog saradnje u pravosudnom procesu u drugoj državi i da mu se omogućava da posredno ponavlja to delo kroz pretnje i pritiske.

PRELISTAJ.ME: Da li u Srbiji i dalje dobijate pretnje zbog izveštavanja B92?

MATIĆ: Pretnji naravno ima, mislim da se one često reaktiviraju i zbog mog angažmana kao predsednika Komisije. Često su one generalne i aktiviraju se periodično. Upoznat sam sa delom onih pretnji koje su mi upućene direktno na adresu, prijavljujem ih, ali sigurno je da postoje i one pretnje koje se ne upućuju direktno, a koje detektuju organi bezbednosti i zbog toga više od pet godina imam 24-satnu policijsku zaštitu. Ona, iako naizgled predstavlja bezbednost, za mene u isto vreme znači i potpuno ograničavanje slobode kretanja. Svakako na ovaj način mi je ograničene i niz drugih radnji na koje svaki građanin ima prava.

Ove godine u jednom slučaju policija je identifikovala onoga ko mi je pretio. Utvrđeno je da je to psihički bolesna osoba ali, u isto vreme, kriminalna prošlost te osobe govori o tome da je opasnost po mene i veća nego u običnim situacijama. I pored svega, osuđen je na lečenje van istitucija, što znači na slobodi. Nisam uspeo da ustanovim ko je odgovoran za kontrolu lečenja, i slično.

U drugom slučaju, otkiven je identitet onoga ko je pretio i sada se priprema optužnica.

No, želeo bih da posebno istaknem nedavni slučaj ponižavanja naše novinarke Zlatije Labović od strane ministra odbrane Gašića kojeg je odmah potom smenio premijer Vučić, iako to još nije sprovedeno. I posle priznanja Gašića da je učinio nešto potpuno nedopustivo, necivilizovano, i nakon njegovog izvinjenja, i pored izvinjenja premijera i smenjivanja ministra, pristalice ovog ministra nastavili su sa vređanjem, ponižavanjem i optuživanjem naše novinarke da je ona osmislila, uz moju podršku, ovu provokaciju da se ministar isporvocira kako bi se… e sad možete nabrajati: unizila čast jednog časnog čoveka, ugrozila bezbednost zemlje, ekonomija zemlje, itd…

To je obrazac koji se može poništiti samo jasnim prinicipijelnim i efikasnim izricanjem kazni vidljivih svima u zajednici u kojoj živimo. Jedino tako se može graditi novi kulturni model koji obuhvata visok stepen odgovornosti predstavnika vlasti i automatizam u sankcionisanju svih necivilizovanih i nasilnih aktivnosti prema svima, a posebno prema onima koji su posrednici između vlasti i građana, i prema onima koji su psi čuvari demokratije.

Intervju je objavljen i u listu "Vijesti"