Vuk s Volstrita koji je bankrotirao čak 9 puta

1855. godine, analitičari, izvršni direktori i trgovci – na Vol stritu sklanjali su deonice van svih razumnih procena vrednosti, pretežno u infrastrukturnom razvoju, zahvaljujući brzoj industrijalizaciji i optimističnim SAD.

Rast je ubrzao u decenijama posle rata iz 1812. godine, ali problemi su bili na pomolu: ti trgovci imali su tek bledu ideju kako izgleda bilans, a nisu shvatali učinke divljanja cena deonica na uključene kompanije.

U to doba su se tržišta fokusirala na deonice kompanije Erie Railroada, ali jedan trgovac bio je skeptičan i počeo je s rasprodajom deonica. Jakob Litl i njegova pomalo rezervisana priroda odmah ga je odvajala od ostalih trgovaca i kako je rasla cena deonica Eriea, tako je Little više deonica prodavao, opisuje Edwin Lefevre u knjizi "Reminiscences of a Stock Operator" iz 1923. godine. Ostali trgovci počeli su da spekulišu koliko bi novca Little mogao da izgubi i pretpostavljali su da bi mogao da izgubi milione dolara zbog prerane prodaje deonica.

"Svi su samo čekali vesti o konačnoj prodajnoj ceni i hteli su Littleu da stave na nos njegovu brzopletost", nastavlja Lefèvre. Međutim, Litl je imao keca u rukavu. Iskoristio je malo poznatu rupu u zakonu koja mu je omogućila da kupuje menice na londonskoj berzi i brzo ih prebaci u jeftine deonice kako bi pokrio moguće gubitke zbog rane prodaje deonica. Zaradio je ogromne svote novca. Nije mu to bilo prvi put. Čak devet puta zaradio je milione na trgovini deonicama i, kao svaki dobar špekulant, izgubio ama baš sve.

"Nije on bio samo bogataš. On je bio Jakob Litl, kralj trgovine deonicama", tvrdi Lefevre. Na kraju ga je ipak sredio zakon proseka. Ne može se neograničeno dugo spekulisati. Legenda kaže da je nakon svakog bankrota Little redovno otplaćivao sve svoje dugove nakon što bi opet stekao bogatstvo. Neki su otpisali njegove dugove i gotovo ih zaboravili, ali on je pazio na sve. Njegovi dužnici pak nisu bili tako dobronamerni.

Litl je umro u potpunom siromaštvu, a jedino vlasništvo bile su menice vredne milione dolara. Tek nakon njegove smrti je prijatelj naplatio samo deo svih potraživanja i predao ih njegovoj porodici.