"Bukti rat između evra i dolara"

Beograd -- Evrozona bi mogla i trebala da opstane jer evro obezbedjuje velike prednosti članicama evrozone, kaže finansijski konsultant iz Londona Nebojša Katić.

On je ocenio da je u pozadini svetske ekonomske krize valutni rat izmedju dolara i evra.

Ukazujući da je na delu bitka za uništavanje i potkopavanje evra i evrozone, on je istakao da dolar kao vodeća svetska rezervna valuta obezbeđuje Sjedinjenim Američkim Državama velike prednosti, kojih se one neće lako odreći.

Katić je naveo da je jedna od najvažnijih prednosti koje Amerika ima zbog vodećeg položaja dolara - jeftino finansiranje sopstvenog deficita, s obzirom na to da se ogroman broj sirovina i robe u svetu kotira u dolarima, koje SAD može da štampa, a da se to odražava negativno na njeno unutrašnje tržište.

Jedan od načina rešenja ekonomske krize je smanjenje plata za 15 do 30 odsto i povećanje izvoza, ali bi smanjenje plata prouzrokovalo smanjenje tražnje i onda je pitanje da li bi izvozni sektor to mogao kompenzovati, kazao je Katić i dodao da bi jedan od modela prevazilaženja krize mogao da bude i pad vrednosti evra u odnosu na dolar.

Javni dug SAD iznosi 100 odsto BDP-a ili oko 14.000 milijardi dolara i SAD može zahvaljujući prednostima koje ima dolar da taj visok dug jeftino finansira, rekao je Katić i dodao da je evrozona, na primer, znatno manje zadužena - 85 odsto BDP-a i da EU pokušava da dovede u red svoje budžete.

Kriza u evrozoni bi mogla da bude prevaziđena na nekoliko načina, od kojih je jedan formiranje evropske fiskalne unije, ali je mana tog rešenja što bi to značilo gubitak suvereniteta država članica evrozone, čiji bi parlamenti sa tim trebalo da se slože, objasnio je Katić na predavanju koje je održao u beogradskom Institutu za evropske studije.

On je naglasio da nikako ne treba dozvoliti izlazak pojedinih zemalja iz evrozone, jer "ako bi izašla makar i samo jedna zemlja, to bi bilo pogubno i raspala bi se evrozona".

Krizu izazvalo prekomerno trošenje

Govoreći o uzrocima ekonomske krize, on je ocenio da ne postoji korelacija između javnog duga i izbijanja krize i naveo kao primer da je Irska ušla u krizu sa javnim dugom od svega 25 odsto BDP-a, dok je javni dug Španije u trenutku kad je zahvaćena krizom iznosio 102 odsto BDP-a. Sa druge strane, javni dug u Japanu, koji nije u krizi, iznosi 188 odsto BDP-a.

Katić je takođe istakao da ne postoji korelacija izmedju javne potrošnje i izbijanja krize, s obzirom na to da je ta potrošnja najviša u Francuskoj, Švedskoj, Danskoj, Austriji, ali te zemlje nisu zahvaćene krizom.

Snažna korelacija, međutim, postoji između izbijanja krize i deficita tekućeg bilansa, jer su sve zemlje zahvaćene krizom imale dugogodišnji deficit tekućeg bilansa, koji ukazuje na to koliko se više troši nego što se zaradjuje, upozorio je poznati ekonomski analitičar.

U Grčkoj je osnovni uzrok krize javni dug, a u ostalim zemljama privatni sektor koji je previše trošio. Jedan od ključnih problema krize u Grčkoj, Italiji, Španiji, Irskoj je relativno lako finansiranje budžetskog deficita i lako kreditiranje privatnog sektora, ocenio je Katić.