"Nepredvidive posledice kraha evra"

On je još jednom pokušao da oslabi očekivanja tržišta po pitanju uloge ECB u prevazilaženju dužničke krize.

Problematične zemje Evrope, koje bi se povukle iz valutne unije, sudariće se sa još većim ekonomskim poteškoćama, smatra Dragi, dodajući da će za ostale zemlje takva situacija značiti kraj sporazuma i teško je reći "kako bi to moglo u stvarnosti da se završi".

Zemlje koje se povuku iz monetarnog bloka će obezvrediti svoju valutu, izazvati "ogromnu inflaciju", pri čemu se neće osloboditi sprovođenja neophodnih strukturnih reformi, koje će morati da pokrenu sa mnogo slabijih pozicija, rekao je Dragi. On je takođe istakao značaj mera za podršku banaka, koje realizuje ECB, među kojima je i refinansiranje sa rokom na tri godine, što će po prvi put da se sprovede ove nedelje.

ECB će dobiti mogućnost da radi kao agent EFSF na finansijskim tržistima od januara, čime će se ubrzati uvođenje tog mehanizma, istakao je Dragi, izražavajući nadu da će se rezerve fonda povećati posle njihovog preispitivanja u martu.

Dragi oprezno komentariše detalje programa otkupa obveznica članica evrozone, u okviru kojeg su od maja 2010. godine otkupljeni vrednosni papiri uglavnoj zemalja južne Evrope, za više od 200 milijardi evra.

Jedino rešenje za krizu brojni evropski političari i ekonomisti vide u značajnom povećanju programa otkupa obveznica, ali ECB ima suprotno mišljenje.

Dragi smatra da će program biti opravdan sve dok su kanali finansijskih tržišta, preko kojih odluke ECB o kamatama utiču na realnu ekonomiju "ozbiljno narušeni".

On je takođe istakao da se protivio uvođenju limita za kamatne stope za državne obveznice zemalja evrozone ili odnosa između prinosa nemačkih i obveznica drugih evropskih zemalja.

Guverner ECB je takođe napomenuo, da isključuje mogućnost primene "količinskog stimulisanja" u evrozoni, koje postoji u SAD i Velikoj Britaniji, čak i u slučaju duboke recesije.