Prezadužena Grčka kupuje podmornice

Sa druge strane, ta zemlja je, u pokušaju da smanji enormni budžetski defcit, uvela rigoroznu štednju na troškovima zdravstvenog i penzionog sistema i platama.

Mediji pišu da je planirana i kupovina šest fregata i 15 tragačko-spasilačkih helikoptera od Francuske.

Poslednjih nekoliko godina Grčka je trgovala i s Amerikancima, od kojih je kupila dvadesetak lovačkih aviona F16 za više od 1,5 milijardi evra.

Većina vojne opreme dolazi iz Nemačke, zemlje koja snosi najveći teret finansijske pomoći Grčkoj i najglasnija je u osudi Atine zbog življenja iznad vlastitih mogućnosti.

Neki zvaničnici Evropske unije čak, po pisanju "Volstrit džornala", optužuju Francusku i Nemačku da učešće u finansijskoj pomoći Grčkoj uslovljavaju sklapanjem ugovora o prodaji vojne opreme. Dve zemlje to, naravno, odbacuju.

Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel kaže da je posao s podmornicama deo starog ugovora, sklopljenog pre izbijanja grčke dužničke krize.

Činjenica je, međutim, da je Grčka, sa svojih 11 miliona stanovnika, najveći evropski uvoznik konvencionalnog oružja i peti u svetu - posle Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Južne Koreje.

Grčki vojni budžet najveći je u EU u odnosu na BDP i jedan je od glavnih uzroka visokog nacionalnog duga.

Kupovina oružja podstaknuta je uglavnom odnosima s Turskom, istorijskim suparnikom. Međutim, prilikom posete turskog premijera Redžepa Erdogana Atini, u maju ove godine, i zamenik grčkog premijera Teodor Pangalos je priznao da je "prisiljen da kupi oružje koje Grčkoj ne treba" i da taj posao predstavlja "nacionalnu sramotu".

Budžetski deficit smanjen za 46 odsto.

Budžetski deficit Grčke je u prvoj polovini godine, zahvaljujući nižim davanjima, smanjen za 46 odsto na godišnjem nivou, na 9,65 milijardi evra, saopštilo je grčko ministarstvo finansija. Polugodišnji pad deficita je bio veći nego što je bio postavljeni cilj za celu godinu, u obimu od 39,5 odsto.

Vlada je uspela da smanji davanja u odnosu na prvo polugodište prošle godine za 12,8 odsto (projektovani cilj redukcije za celu godinu je 5,5 odsto). Pri tome su oštro smanjene javne finansije, čija je vrednost pala za 40 odsto, na 3,7 milijardi evra.

Cilj rasta budžetskih prihoda vlada još uvek ne ispunjava. U prvih šest meseci su prihodi od poreza i drugih plaćanja povećani za samo 7,2 odsto, u poredjenju sa planiranih 13,7 procenata. Vlada je, pored značajnog smanjenja davanja, povećala poreze.

Navedeni podaci se odnose samo na budžet centralne vlasti, a ne kompletnih javnih finansija, koje su pravi pokazatelj za Evropsku uniju. Kompletne javne finansije obuhvataju i osetljive oblasti kao što su socijalni i penzijski sistem.