Kupovina stanova bolja od štednje i slamarica: Najtraženiji Beograd i Novi Sad

Naime, građani Srbije sve više kupuju stanove, a oni koji to čine, sve češće nekretnine kupuju za gotov novac.

Moglo bi se reći da kao što se nekad, kao vid štednje, kupovao građevinski materijal i time vrednost uloženog novca najviše čuvala ili se ulaganje i oplodilo, sada oni koji imaju novac, kupovinom stana rade isto i zapravo investiraju, piše Dnevnik.rs.

To potvrđuje i to što u poslednje vreme raste broj onih koji stanove kupuju za gotov novac, a sve manje je onih koji za to koriste pozajmicu od banke, odnosno tek svaki peti kupac stan kupuje na kredit. Razlozi za to su niske kamatne stope na kredite i gotovo nepostojeće kamate na štednju.

Po rečima vlasnika novosadske agencije „Bombiks nekretnine” Jovice Plavšića, na koji način će neko kupiti stan zavisi od mnogo faktora – od veličine stana, kupovne moći… ali je izvesno da u poslednje vreme ima mnogo onih koji stan kupuju za gotov novac, kao investiciju – bilo radi rentiranja ili kasnije prodaje.

U odnosu na raniji period, kada su zbog povoljnih kamatnih stopa mnogi novac polagali na štednju u banke, sada ih sve više, zbog promenjenih uslova, investira u kupovinu stana, kaže Plavšić.

Naime, dodaje, u bankama je u poslednjih nekoliko godina drastično opala kamata na štednju – s oko tri i četiri odsto na daleko ispod jednog procenta – i na tom polju više nema računice i zato su mnogi odlučili da novac ulože u kupovinu stana.

Prema njegovim rečima, oni koji kupuju stanove kao investiciju, najčešće se odlučuju za nekrentinu u većim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, ili u mestima u njihovoj blizini. Cena kvadratnog metra stana u većim gradovima je viša, ali u njima je i veći interes za njihovu kupovinu ili rentiranje.

Zbog velike potražnje za stanovima, poslednjih godina na tržištu nekretnina primetan je blagi trend rasta cena, i to pre svega u većim gradovima, a pošto se ne očekuje pad cena nekretnina, sve više onih koji imaju novac spremno je da ulaže u kupovinu stanova u njima. To je i te kako vidljivo jer je potražnja za stanovima u Novom Sadu velika, dobra je i u Zrenjaninu, zbog blizine Novog Sada, kao i u Pančevu, zbog blizine Beograda, dok se veoma malo prodaju stanovi u Kikindi, Vršcu, Somboru, Kuli, navodi Plavšić.

Kako je dodao, cene stanova zavise od lokacije i kvadrature, kao i vremena izgradnje. U Novom Sadu se više traže stanovi u novogradnji, a cena kvadratnog metra kreće se od oko 1.300 evra do oko 1.700. Kvadratni metar starijih stanova na pojedinim lokacijama, kao što su Stara Detelinara ili Satelit, košta oko 850 i 900 evra, dok se cena kvadrata na limanima retko kad spušta ispod 1.000 evra.

Sagovornik Dnevnika ističe i da se, i pored različitih promena na tržištu nekretnina, malo toga promenilo kad su u pitanju najtraženji stanovi.

Najtraženiji su stanovi manje kvadrature – garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi od oko 40 kvadrata, posebno oni koji su bliže centra grada, a veoma se dobro prodaju i stanovi čija površina prelazi 100 kvadratnih metara. Uvek su traženi elitni i visokokvalitetni stanovi na atraktivnim lokacijama, a najslabije se prodaju stanovi površine od 70 do 80 kvadrata, kaže Plavšić.