Srbija

Sreda, 09.03.2011.

10:41

Mesićemo hleb od tuđe pšenice?

Srbija je do sada izvezla 615.000 tona pšenice, za oko 115.000 tona više od predviđenog, zbog čega će nam možda uslediti uvoz po mnogo višim cenama.

Izvor: Danas, Novosti
Default images

Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije“, kaže da s obzirom da je do žetve ostalo još četiri meseca, postoji realna opasnost da Srbija od izvoznika postane uvoznik ove najvažnije žitarice.

Bilansi, urađeni posle lanjske žetve, naime, predviđali su, uz poznatu mesečnu potrošnju Srbije od 105.000 tona ove žitarice, da se, bez ugrožavanja domaćih potreba za hlebnim žitom, može izvesti 500.000 tona ove žitarice.

“Ova količina već je premašena. Uz to, treba imati u vidu da je pšenica tražena roba na svetskim tržištima, i da još uvek ne postoji mehanizam za ograničenje izvoza, pa da će, samim tim, do žetve sigurno biti izvezeno još pšenice”, kaže Saković.

Srbija bi, ako se to dogodi, a kako kaže Saković, to je sve izvesnije, tim pre što su cene pšenice u inostranstvu još nešto više nego kod nas, mogla da se nađe u situaciji da za nekoliko meseci uvozi određene količine pšenice.

“Teško je proceniti koliko će pšenice nedostajati . Ne verujem da će ta količina premašiti 10 odsto izvezene količine, a, sa druge strane, verujem da bi ukidanje carina na uvoz pšenice moglo pozitivno da deluje i na domaće tržište, odnosno, da „otvori“ domaće silose, čiji vlasnici još uvek čekaju „dobru cenu“, kaže Saković.
Sama cena pšenice u Srbiji, kako navodi Žarko Galetin, direktor novosadske „Produktne berze“, dostigla je 29,5 dinara po kilogramu bez PDV.

“Imamo, međutim, „velike igrače“, koji ne žure i svoju pšenicu koju su uskladištili nude po ceni od 31 dinar po kilogramu Ona, zasad, nema kupaca. Ova cena, kako mi se čini, čak ni otvaranjem granica, ne bi bila mnogo smanjena, jer se pšenica u Budimpešti već sada plaća 30 dinara. Sa troškovima prevoza ta cena bi u Novom Sadu bila veća, tako da samim tim vlasnici pšenice ne mogu da budu oštećeni”, navodi Galetin.

Poskupljenje pšenice, pa samim tim i brašna realno će dovesti i do poskupljenja hleba, kaže direktor Udruženja mlinara i pekara Žitovojvodina Sima Matić.

Matić smatra da bi država trebalo da izradi socijalne karte potrošača, kako bi hleba po beneficiranim cenama bilo za one potrošače sa najmanjim primanjima. On ističe da su povremene inicijative države u vidu raznih oblika pozajmica pšenice i brašna preko robnih rezervi više politički marketing, nego što stvarno pomažu socijalno ugroženim kategorijama.

"Uloga robnih rezervi već godinama je van ozbiljne društvene kontrole, bar kada su pšenica i brašno u pitanju i one sa ovakvim načinom rada povremeno predstavljaju ozbiljnu društveno-ekonomsku štetočinu ", ocenjuje Matić i dodaje da je neophodno da država pšenicu proglasi strateški važnim proizvodom od posebnog značaja, zbog čega Žitovojvodina već godinama pritiska ministarstva.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 1

Pogledaj komentare

1 Komentari

Možda vas zanima

Amerika se predomislila: "Povlačimo" 12
Svet

Amerika se predomislila: "Povlačimo"

Sjedinjene Američke Države su povukle licence kompanijama kao što su Intel i Kvalkom za isporuku 4G čipova za laptopove i mobilne telefone kineskom proizvođaču telekomunikacione opreme Huavei Technologies, ​​rekla su tri izvora.

9:51

9.5.2024.

1 d

Uvode novu novčanicu: Inflacija uzima danak 7
Svet

Uvode novu novčanicu: Inflacija uzima danak

Zbog dramatičnog skoka inflacije u Argentini poslednjih meseci vlada u Buenos Ajresu povećala je veličinu svoje najveće novčanice u opticaju sa 5.000 na 10.000 pezosa, koja vredi oko 10 dolara.

14:39

9.5.2024.

1 d

Podeli: