Ofšor zone "odnele" 1,1 mlrd. evra

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je najveći deo transfera obavljenih za devet meseci 2010. bio usmeren ka ofšor zonama iz Švajcarske - 134,9 miliona evra.

Slede Kipar sa oko 30 miliona evra, Belgija sa 15 miliona evra i Holandija sa oko 20,8 miliona evra. U Panamu je transferisano 5,7 miliona evra po osnovu plaćenih usluga kompanijama u inostranstvu.

U ofšor zone na Devičanskim Britanskim ostrvima otišlo je 5,6 miliona evra. Lihtenštajn je bio krajnje odredište za transfer oko 2,1 milion evra, a nešto veća suma, u vrednosti 2,5 miliona evra, otišla je u luksembruške ofšor zone.

Posmatrano po godinama, najviše se novca iz Srbije odlilo u kriznoj 2008. godini, kada je punim intezitetom izbila globalna ekonomska kriza. Tada je transferisano ukupno 434,2 miliona evra, zatim sledi 2007. kada je poslato 354,4 miliona evra, dok je lani u ofšor zone upućena najmanja svota od 322,8 miliona evra.

Na spisku zemalja u koje je transferisan novac iz Srbije su, inače, Belgija, Bermudi, Bahami, Belize, Švajcarska, Kipar, Gibraltar, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako, Maršalska ostrva, Malta, Holandija, Panama, Singapur, San Marino i Devičanska ostrva.

Sa Devičanskih ostrva 163 preduzeća

Prema poslednjem preseku koji je radila Agencija za privredne registre (APR), sredinom maja ove godine u Srbiji je poslovalo 11.013 preduzeća čiji je vlasnik jedno strano fizičko ili pravno lice. Među zemljama iz kojih dolaze pojedini "stranci-osnivači" su i tzv. “poreska skrovišta“, pa je tako sa Britanskih Devičanskih ostrva zaključno sa majom ove godine u APR registrovano 163 preduzeća, iz Luksemburga - 84, Lihtenštajna - 61, Maršalskih ostrva - 12, Monaka - četiri, San Marina - četiri, Kajmanskih ostrva - tri...

Najviše preduzeća došlo je sa Kipra - ukupno 682, a prema podacima APR u Srbiji posluje 58 preduzeća gde je jedan od osnivača fizičko lice sa Kipra i 624 preduzeća u kojima je jedan od osnivača firma registrovana toj članici Evropske unije.

U Srbiji ima mnogo firmi koje su privatizovala i kupila preduzeća i investicioni fondovi koji su registrovani u ofšor zonama. Tako je na primer, kompaniju "Knjaz Miloš" kupio investicioni firm "FPP Balkan Limitid" iz Lihtenštajna, dok je Investicioni fond "Wordfin" koji je kupio "Luku Beograd" registrovan u Luksemburgu. Ranije je mesnu industriju "Karneks" iz Vrbasa kupio je investicioni fond "Midland" sa Britanskih kanarskih ostrva...

Raj za “pranje novca“

“Ofšor kompanije“ su, prema rečima eksperata, potpuno legalan način poslovanja, na osnovu kojeg vlasnici registruju svoja preduzeća u zemljama gde postoje poreske olakšice i gde su niski troškovi registracije i praktično sa tom firmom obavljaju važne transakcije u svetu.

Preko njih vlasnici kupuju druga preduzeća, trguju robom i uslugama i vrše razne druge komercijalne poslove. Vlasnici kompanija uglavnom celokupno vlastito poslovanje obavljaju van mesta gde se poreskim skrovištima nalazi.

Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujačić objasnio je ranije da u poslovanju ofšor kompanija veliki problem predstavlja i "pranje novca", odnosno preko njih se često obavlja uključivanje nelegalnog stečenog novca u legalne finansijske transakcije.

Vujačić je kazao da to nije samo problem Srbije, već i mnogih zemalja širom sveta i naveo da se prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke na globalnom nivou godišnje "opere" između tri i pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Za Srbiju, prema nekim procenama Uprave, taj procenat je oko pet odsto BDP-a i to je približno na nivou koji se beleži u našem regionu , ali i celoj EU.