MMF traži jači nadzor agenata za nekretnine

U najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o Crnoj Gori za ovu godinu navodi se, između ostalog, da je rast cena nekretnina zabeležen kao posledica neadekvatno kontrolisanih finansijskih tokova.

To, kako stoji u izveštaju, ukazuje na neefikasne preventivne mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od strane agenata za nekretnine, prenosi Poslovni dnevnik.

Dodatne mere

U izveštaju MMF-a navodi se da bi se mogle razmotriti dodatne mere, uključujući jači nadzor trgovaca nekretninama. Predsednik Udruženja agencija za promet nekretnina Crne Gore i Grupacije za promet nekretninama pri Privrednoj komori Veselin Dragaš delimično se slaže s ocenama i porukama iz izveštaja MMF-a, ističući da agencije za nekretnine pružaju usluge posredovanja u prometu nekretnina te nisu dužne, niti imaju ovlašćenja da proveravaju poreklo novca korišćenog pri kupovini i prodaji nekretnina.

“Proverom se bave finansijske institucije i državna tela poput Finansijsko-obavještajne jedinice MUP-a Crne Gore (FOJ). Odgovornost agencija ogleda se u tome da su dužne FIJ-u da prijave sumnjive transakcije, kao i gotovinske isplate", rekao je Dragaš Pobjedi.

Nema detaljne analize prometa

Naglasio je da, nažalost, u Crnoj Gori ne postoje registri koji vode statističke podatke o prodatim nekretninama.

Smatra da na neregulisanim tržištima, pa tako i tržištu nekretnina, značajno mesto zauzima siva ekonomija, “koja predstavlja pogodno tlo za pranje novca”.

“Prodaja nekretnina može se regulisati zakonskim propisima. Posredovanje u prometu nekretnina urediće se donošenjem zakona o posredovanju u prometu i najmu nekretnina koji je pripreman prethodne četiri godine.

Nacrt zakona je prošao javnu raspravu i trenutno se čekaju mišljenja ministarstava uprave, pravosuđa i finansija te centralne banke. Procene bi Vlada trebalo da usvoji u idućih mesec-dva i predlog tog zakona uputi u Skupštinu", rekao je Dragaš.

Podsetio je da je u svetu poznato da se jedan od načina pranja novca odnosi na sektor nekretnina. “Istina je da je u Crnoj Gori i regionu tržište nekretnina bilo vrlo aktivno u prethodne dve godine i da su zabeleženi veliki novčani prilivi, kao i rast cena nekretnina, ali to nije samo rezultat neadekvatno proverenih finansijskih tokova i pranja novca.

Jedan od glavnih “krivaca” za rast cena je inflacija i gubitak vrednosti novca. Kako bi uštedeli novac, mnogi se odlučuju na ulaganje u nekretnine, što je dovelo do veće potražnje kupaca na tržištu, a samim time i do rasta cena nekretnina", rekao je Dragaš i dodao da se sve to ide preko banaka.

“Kao što znate, većina banaka u Crnoj Gori je u vlasništvu evropskih banaka, a sva plaćanja iz inozemstva obavljaju se preko korespondentskih-posredničkih banaka koje vrše dodatne provere transakcija", rekao je Dragaš.

Evidencija vlasništva

Komentarišući preporuku MMF-a o prikupljanju podataka o vlasništvu nekretnina i njihovom javnom objavljivanju, Dragaš je podsetio da u Crnoj Gori postoji elektronska evidencija nekretnina koju vodi Uprava za nekretnine, a svi korisnici mogu da provere vlasništvo nad nekretninama.

Naglasio je da, nažalost, u Crnoj Gori ne postoje registri koji vode statističke podatke o prodatim nekretninama, kao što su broj prodanih nekretnina, cena kvadrata, razvrstani po gradovima, odnosno delovima grada u kojima se prodaje i sl. koji su “važni iz više razloga”.