Hrvati: Propast ako se Turci i Rusi ne pomire

Prema najgorem scenariju, na tržištu će se pojaviti 85.000 tona, odnosno 15.000 tona više nego rekordne 2013. godine.

Prema optimističnoj prognozi, ubraće se čak 95.000 tona neretvanske mandarine. Razlog za optimizam je dug period cvatnje, koja ove godine traje 20 dana, za razliku od prošle, kada je ona trajala samo tri dana..

Tolike količine stvoriće velike probleme u plasmanu jer, prema svemu sudeći, neće doći do otvaranja ruskog tržišta, koje je do uvođenja embarga Evropske unije bilo sigurno tržište za plasman viškova.

Situaciju je dodatno zakomplikovao nategnut odnos između Rusije i Turske, koja je veliki proizvođač mandarina.

Ta je zemlja, naime, na rusko tržište 2014. plasirala oko 130.000 tona mandarina, a toliko će, ako se odnosi s Rusijom ne poprave, plasirati na tržište ostalih evropskih zemalja, čime će ugroziti i poziciju neretvanskih proizvođača.

Ipak, proizvođači neretvanske mandarine, koji očito moraju da prate i globalne političke procese, veruju da će se, s obzirom na nedavne izjave turskog predsednika, odnosi između te dve države popraviti i da će turske mandarine završiti u Rusiji.

Alenko Šešelj, predsednik Udruženja Mandarina, kaže da proizvođači iščekuju berbu s određenim strahom. Tačno je, kaže, da se poslednjih godina započelo s direktnom prodajom i alternativnim načinima prodaje, ali to, napominje, ne može da reši količine koje se očekuju na tržištu.

“Direktna prodaja neće rešiti problem plasmana. Hrvatsko tržište može primiti samo oko 15.000 tona. Veliki otkupljivači jedini mogu da plasiraju veće količine u izvoz”, kaže Šešelj.

Uprkos tome što se kriza plasmana mandarine kao posledica gubitka ruskog tržišta produbila, otkupni centri se nisu baš potrudili da pronađu nova tržišta, smatra proizvođač Niko Kapović, aktivni član Udruženja mandarina koji je niz godina vodio najveći takav centar u dolini Neretve.

Pre svega, ističe, nisu se dobro pozicionirali na zapadnoevropskom tržištu. Do embarga su sve mogli da plasiraju u Rusiju i to ih je, očito, uljuljalo. Uzgajivači mandarina pokušavaju da se snađu tako da direktno prodaju na pijacama u Sloveniji i Hrvatskoj.

Na tržištima Srbije i BiH proizvođači, kaže Kapović, s problemima mogu da se nose jer neretvanske mandarine na njih stižu već krajem septembra, a turske gotovo mesec dana kasnije.

“Dakle, u prednosti smo gotovo mesec dana, a odmah kada turske dozru, treba posegnuti za akcijskim prodajama i otežati ulazak turskih mandarina”, ističe on.

Strahimir Filipović, vlasnik i direktor kompanije Mandarinko, kaže da Hrvatska nije ni direktno, a ni posredno u mogućnosti da prodaje mandarine na rusko tržište.

“Doduše u novije vreme imamo prilično pouzdane ugovore o plasmanu na češko i slovačko tržište. Na tim tržištima očekujemo povećanje prodaje”, kaže on.

Hrvatima je Engleska takođe vrlo zanimljivo tržište. Neretvanski otkupljivači su mandarine u Britaniju dosad plasirali preko velikih trgovačkih lanaca Asda i Tesca. Sa njima se radi sedam godina, a saradnja je vrlo teška jer su povraćaj proizvoda i otpis veliki.