Hrvatski zatvorenici i u javnom sektoru

Po tom osnovu zatvorski sistem je u prošloj godini prihodovao 35,6 miliona kuna (4,7 miliona evra).

Zanimljivo je da su poslodavci u radnom odnosu prošle godine zadržali 17 osoba nakon isteka zatvorske kazne, najviše na području Zagreba. Ipak, i pored većeg zanimanja poslodavaca za radnike iz zatvora, glavnina prihoda zatvorima dolazi iz sopstvenih radionica.

Lane su, na primer, zatvorenici proizveli voća, povrća, jaja, mesa i mleka u vrednosti od 6,7 milona kuna (883 hiljade evra). Na taj način zatvori obezbeđuju velike uštede u nabavci hrane.

Rad izvan zatvora prošle godine doneo je prihod od samo 240 hiljada kuna. Zatvorenicima je za plate od ukupnog prihoda isplaćeno 9,0 miliona kuna (1,18 miliona evra), a prosečna mesečna naknada iznosila je 535 kuna (70,5 evra) za rad u redovnom radnom vremenu, objavio je hrvatski "Poslovni dnevnik".

Inače, radna aktivonost zatvorenika izvan zatvora je u Hrvatskoj u porastu, rekao je ministar pravde Orsat Miljanić, istakavši da je prošle godine radno bilo angažovano njih ukupno 1.384.

U 2014. godini pun fond radnih sati imalo je 1.384 zatvorenika - dve trećine njih obavljalo je režijske poslove u zatvorima, od pranja veša ili vozila, do krečenja i rada u kuhinji, piše "Poslovni dnevnik".

U zatvorskim radionicama, u kojima se bave poljoprivredom, obradom metala i drveta, eksloaptacijom kamena i sličnim poslovima, radio je 361 zatvorenik.

Najmanje ih je bilo angažovano izvan zatvora, kod poslodavaca, ukupno 105 zatvorenika, ali je to, kako se navodi, osetno veći broj u poređenju sa pređašnjim godinama.

Godine 2013. poslodavci su izvan zatvora zapošljavali 93 zatvorenika, a godinu ranije njih 68.