Konkurencija naljutila Železnice

Železnice Srbije, prema novom zakonu o železnicama, više neće imati monopol u organizovanju saobraćaja na svojim prugama, piše Politika.

Izvor: B92

Ponedeljak, 08.04.2013.

12:47

Default images

Železničari se ne protive otvaranju tržišta, ali, kako kažu, u ovom trenutku nisu spremni za liberalizaciju transportnih usluga i dolazak strane konkurencije. Za njih će to, tvrde, biti neravnopravna tržišna utakmica.

Treba da trčimo trku na 100 metara sa drugim operaterima, ali su oni ispred nas barem 60-70 metara. Kakve šanse u takvoj tržišnoj trci mogu da budu? – pita Dragoljub Simonović, direktor „Železnica Srbije”, odgovarajući na pitanja novinara „Politike”.

On kaže da će insistirati da u liberalizaciji železničkog tržišta ne bude privilegovanih operatera, već da ono bude principijelno otvoreno za sve prevoznike.

"Imamo potpuno neshvatljivu i neprihvatljivu situaciju – da mi još nemamo sve potrebne dozvole i sertifikate za organizovanje železničkog saobraćaja na našim prugama, a obe se već nude strancima", kaže Simonović.

Železničke uprave u okruženju, koje su liberalizovale svoje železničko-transportno tržište, kako navodi, dozvole i licence dobijale su po automatizmu, a samo su novi operateri morali da podnose molbu i dobijaju dozvole za korišćenje železničke infrastrukture. To kod nas nije slučaj, pa će i naše železnice morati, kao i svi ostali, da podnose zahtev Direkciji za železnicu.

"To ne bi bilo ništa neobično da mali privatni prevoznik „Kombinovani transport” Novi Sad, sa svega nekoliko lokomotiva, već nema sve potrebne dozvole za organizovanje železničkog saobraćaja na našim prugama i već traži da im se odmah na pojedinim relacijama u Srbiji omogući organizovanje robnog saobraćaja. A mi ih nemamo. E, to neće moći. Ako otvaramo železničko tržište za druge operatere, onda je naš principijelni stav da nema privilegovanih operatera i da tržište bude otvoreno za sve, pa ko bude bolji, efikasniji i jeftiniji. Tek tada će liberalizacija transportnog tržišta doneti pozitivne efekte i železnici, ali i svim korisnicima železničkih usluga, a time i čitavoj državi", ističe Simonović.

Da bi „Železnice Srbije” mogle da se ravnopravno uključe u tržišnu utakmicu, prema njegovom mišljenju, moraju imati nove vagone i lokomotive, rekonstruisati i modernizovati pruge, ali i izvršiti finansijsku konsolidaciju kompanije, pre svega, kada je reč o obavezama države.

"Decenijama se u srpske železnice nije ulagalo gotovo ništa, a sada takva, stara i spora železnica treba da se takmiči na tržištu. To, jednostavno, nije moguće. Da bismo u potpunosti reformisali i modernizovali železnicu u Srbiji potrebno nam je pet do sedam godina. I mi smo taj proces započeli i uspešno ćemo ga realizovati. Ali, železničke uprave u okruženju, kao i najrazvijenije železnice u Evropi, svoja tržišta su liberalizovale tek nakon potpune reorganizacije i modernizacije. Mi smatramo da takav isti koncept treba primeniti i u Srbiji", naglašava Simonović.

On obećava da će u narednih 165 dana stručne službe „Železnice Srbije” predložiti kakva će biti buduća organizacija kompanije i kakva je železnica potrebna Srbiji. Da bi se srpske železnice prilagodile tržišnom poslovanju, mnogi odnosi i navike moraće da budu promenjeni.

"Ubuduće, umesto državnih subvencija, koje su se do sada trošile na isplatu zarada ili nekontrolisano, imaćemo finansiranje srpskih železnica na osnovu ugovornih odnosa, kako između vlade i novih železničkih društava, tako i između društava međusobno, sa detaljno regulisanim obavezama i odgovornostima. Tako će buduće železničko Društvo za infrastrukturu ostvarivati prihod po osnovu utvrđene naknade za pristup infrastrukturi, ali i državnih subvencija za održavanje železničke infrastrukture i pokrivanja razlike između prihoda od naknade za pristup infrastrukturi i realnih troškova. To znači da će liberalizacijom transportnog tržišta i srpske železnice uvesti nadoknadu za pristup železničkoj infrastrukturi", kaže Simonović.

Novi zakon predviđa da svi železnički operateri koji koriste naše pruge za to plaćaju naknadu, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Ali direktor „Železnica Srbije” kaže da više neće morati da organizuje saobraćaj vozova, koji nisu rentabilni. A, ako to čini, jer je reč o javnom interesu, razliku između realnih troškova prevoza i naplaćenih prihoda moraće da im subvencionišu iz budžeta ili država, lokalna samouprava, po osnovu takozvane obaveze javnog prevoza.

"Železnice Srbije više po novom zakonu neće morati da voze vozove na sopstvenu štetu, neće biti vozova koji moraju da saobraćaju iz političkih razloga, niti vozova s nekoliko putnika, kao što je to činjeno decenijama unazad. Preduzeće će morati da preraste iz socijalne u ekonomsku kategoriju i postane efikasan i tržišno orijentisan poslovni sistem, što je još jedna od posledica liberalizacije transportnog tržišta", kaže Simonović.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 19

Pogledaj komentare

19 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: