Rad na određeno, a život na čekanju

Oni svakodnevno strahuju za svoju budućnost jer su nevidljivi za državu, koja, s druge strane, ne mari za njihove probleme.

Ovi radnici ne mogu da ostvare prava koja imaju zaposleni na neodređeno vreme, niti imaju prava na eventualne pomoći kao nezaposlene osobe.

Papirološki, oni su u procepu, pa na njih drugačije gledaju i službenici u bankama koji im ne odobravaju stambene kredite zbog čega često odustaju od planiranja porodice. Međutim, posle najava da je Međunarodni monetarni fond tražio da se produži mogućnost upošljavanja radnika na određeno vreme sa jedne na tri godine, njihov položaj je još gori pa su radnici uplašeniji nego ikad.

Preciznu evidenciju o tome koliko ima njih u ovom statusu nemaju ni zvanične institucije niti sindikati, a u javnosti se licitira sa cifrom od 50.000 do čak 500.000.

Predsednica Asocijacije slobodnih i samostalnih sindikata Ranka Savić tvrdi da ima pola miliona ljudi u Srbiji koji ne znaju da li će zadržati radno mesto duže od godinu dana.

"Mladim ljudima koji rade na određeno oduzeto je pravo da planiraju budućnost. Oni ne mogu da podignu stambene kredite, skuće se, zasnuju porodice... Mnogi od njih rade u tom statusu i po deset godina. Njima oštrica otkaza stalno visi nad glavom, što je ogroman psihološki stres za te ljude", ističe Ranka Savić.

Ona kaže da je rad na određeno najprisutniji u oblasti trgovine, kulture, medija...

"Ti ljudi su u stalnom strahu da im poslodavci neće produžiti ugovor, što ovi zdušno koriste pa ih primoravaju na prekovremeni rad koji im ne plaćaju. Postoji i opravdana bojazan da je to prvi korak ka ukidanju rada na neodređeno vreme i da ćemo uskoro svi biti u situaciji da radimo na određeno", navodi predsednica ASSS-a.