Država obara Šoškićeve mere

Kako piše Pres, posle neuspešnog prvog sastanka premijera Mirka Cvetkovića i ministra za prostorno planiranje Olivera Dulića sa guvernerom Dejanom Šoškićem, doneta je odluka da se prvi čovek NBS na sve načine „pritisne" da odustane, najverovatnije privremeno, od povećavanja učešća za stambene zajmove.

Detalji ovog plana još nisu usaglašeni, ali je za sada najrealnija opcija da se sa Šoškićem postigne dogovor po kome bi mere stupile na snagu tek 2012. godine, pa čak i kasnije.

Druga varijanta podrazumevala bi da se odluka NBS izmeni tako da njeno dejstvo ne obuhvati najveći broj stambenih kredita i da se odnosi samo na zajmove koji nisu osigurani kod Nacionalne korporacije.

U Vladi, ipak, ne očekuju da će guverner lako pristati na ovo odlaganje, s obzirom na to da se na pomenutom sastanku svim silama trudio da ubedi Cvetkovića i Dulića da je predlog NBS ekonomski opravdan i racionalan, a može se čuti i da je Šoškić saradnicima najavio da će se svim silama boriti da ideja centralne banke ne bude osporena.

Kako piše Blic, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja predložiće NBS da sve kredite osigurane kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) oslobodi od povećanja obaveznog učešća na 20 odsto.

Ukoliko u tome ne uspe, resorni ministar Oliver Dulić će zahtevati od NBS da se mera o povećanju učešća suspenduje na godinu dana.

Konstantno pada broj stanova na kredit

Prema podacima Kreditnog biroa, od početka godine značajno je opao broj stanova uzetih na kredit. Kako onih bez subvencije države, tako i uz nju. Krajem prošle godine građani su uzeli stambene pozajmice u vrednosti od 286 milijardi dinara, krajem aprila taj nivo je pao na 281 milijardu dinara, a prošlog meseca na 279 milijardi dinara.

Za poslednjih sedam godina banke su odobrile oko 75.000 stambenih kredita. Od toga, tek deset odsto su subvencionisani. Nacionalna korporacija je osigurala komercijalne stambene zajmove u vrednosti većoj od dve milijarde evra, a dotiranih nešto iznad 200 miliona evra.

Ove godine nema mnogo interesenata koji bi kupili stan uz kredit koji dotira država. Tek je trećina, odnosno oko 600 milijardi dinara, iz budžeta isplaćeno za subvencije na stambene kredite. A, izdvojeno je čak 1,7 milijardi.

Kada su ponuđeni subvencionisani stambeni krediti, bilo je veliko interesovanje građana, čak planirana sredstva iz budžeta nisu bila dovoljna da podmire sve zahteve, ali ove godine je potpuno drugačije, kažu bankari.

Oni objašnjavaju da su se, pre svega, promenili uslovi. Osim niže kamate, ništa drugo nije povoljnije nego što se nudi u okviru komercijalnih pozajmica. Glavni razlog za neuzimanje subvencionisanih stambenih kredita jeste to što moraju da se kupuju samo novi stanovi, a oni su, naravno, skuplji. Uz to, evidentan je značajan pad kupovne moći građana.