Cena hleba najviše do 50 dinara

To je izjavila profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zorica Vasiljević, navodeći da je računica Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP) iz Beograda da vekna hleba od brašna tipa 500 treba u maloprodaji da bude 35,2 dinara bazirana na velikim industrijskim proizvođačima i da oslikava pravo stanje stvari kada je ta vrsta proizvođača u pitanju.

"Ta cena IEP-a sa aspekta manjih proizvođača se može donekle smatrati rigoroznom, ali kada bi se uzeli u obzir svi ostali nepovoljniji uslovi privređivanja proizvođača, cena hleba u Srbiji bi mogla da ide najviše do 50 dinara i sa njom bi proizvođači mogli pokriti troškove i ostvariti izvesnu zaradu", kazala je Vasiljevićeva. Prema njenim rečima, pekarstvo je veoma složeno i nije lako dati kalkulaciju koja treba da predstavlja prosečne uslove proizvodnje, a da pri tom odgovara svakom proizvođaču.

"Nije isto o kakvom se obimu proizvodnje radi, kakvi se energenti koriste u proizvodnji hleba, koliki su troškovi radne snage, transporta ili obrtnih sredstava kod pojedinih pekara. Sve to utiče na značajne razlike koje se javljaju kod pojedinih proizvodnih", objasnila je profesorka Poljoprivrednog fakulteta.

Vasiljevićeva je dodala i da su u proteklom periodu pekari male zarade na hlebu nadoknađivali dobrim zaradama na pecivu, gde se ostvaruje značajan profit.

Pšenica "na zeleno" već 30 dinara

Sa druge strane, više od 200 pekara Zapadnobačkog okruga upozorava da će hleb poskupeti na 55 do 70 dinara, ako država ne ponudi regresirano brašno.

Ako se to dogodi, socijalni mir će ozbiljno biti poremećen, dodaju proizvođači hleba.

Država je pokušala da sa brašnom iz robnih rezervi održi cenu vekne, ali to je očito bio promašaj. To brašno su uzeli samo oni koji nemaju drugi izlaz, pa su bili spremni da plate dvostruke namete.

“Ne isplati se pozajmljivati brašno iz robnih rezervi i samo je 20 odsto pekara u Srbiji iskoristilo tu mogućnost. Jedino je rešenje da država učešćem regresira cenu brašna, kao što je to činjeno i prehodnih godina. U suprotnom ostaćemo bez jeftinijeg hleba, a mnogi pekari bez radnji”, kaže Maksim Maletić, vlasnik pekare “Dukat” iz Apatina.

Pekari i ratari smatraju da se na taj način poskupljenje cene hleba može odložiti na kratko, a koliko će vekna koštati posle nove žetve, najviše zavisi od velikh proizvođača koji imaju mlinove i silose.

Oni već sada ratarima pšenicu unapred, “na zeleno”, plaćaju 30 dinara po kilogramu, što znači da će je proprodavati znatno skuplje. Ne treba sumnjati da će oni koji imaju velike pekare i silose diktirati cenu hleba i da će tržište na kraju prihvati ono što oni nude.

“Paori nemaju silose u kojima bi čuvali sopstvenu pšenicu i pristaju da unapred prodaju rod po 30 dinara. Do žetve će ostati ta cena, ali odmah potom će pšenica poskupeti jer je zasejano manje površina nego lane. Kada je pšenica u startu skuplja i kada se zna da će potom još više poskupeti, jasno je da će cena hleba biti daleko skuplja”, kaže poljoprivrednik Milan Mitić. Pekari osim cene brašana imaju velike teškoće sa takozvanim “povratom hleba”.

Verovatno su za to krive trgovine koje nisu napravile statistiku potrošnje pa se u proseku u pekaru vraća 15 do 20 odsto hleba. Neke su to učinili, ali se na našem tržištu dešava da je gotovo nemoguće predvideti koliko će hleba biti prodato. Pekari i trgovci se žale da pravila gotovo ne postoje.

Sonćanski pekar Nedeljko Krstin, koji hleb peče na drva, brzom računicom dokazuje da se proizvodnja hleba po sadašnjoj ceni ne isplati. On smatra da je pečenje na gas najskuplje, skupo je i na struju, a za osam sati u pekari potroši dva metra drva. To već na startu pokazuje da je sadašnja cena nerealna.

“Metar drvakošta 4.500 dinara, a za osam sati pečenja hleba potroši se dva metra. Već na startu hleb je preskup, a to zna polovina pekara u Srbiji, koji su prinuđeni da koriste drva”, kaže Krstin.

Kada se apatinskim pekarima postavi pitanje kako njihove kolege iz Vrbasa hleb prodaju za 44 dinara, oni odgovaraju da je reč o brašnu iz robnih rezervi. Uzeli su ga vlasnici pekara koji su bili pred zatvaranjem radnji i obavezali se na tu cenu. Kolege iz Apatina im žele sve najbolje, ali sumnjaju da će uspeti da se održe.