U Srbiju uloženo 11 milijardi €

Centar za liberalno-demokratske studije (CLDS) objavio je izveštaj o grinfild investicijama u srpsku privredu, prema kojem su najveća ulaganja stranih kompanija zabeležena u prošloj i ovoj godini – oko 7 milijardi evra.

Prema projekciji za 2007. godinu, Srbija će privući 471 evro direktnih investicija po glavi stanovnika, što je više od proseka zemalja jugoistočne Evrope koji iznosi 365 evra, ali i upola manje od 1.031 evra, koliko se predviđa da će privući Crna Gora, navodi se u studiji.

Od država u regionu, Crnu Goru po investicijama u ovoj godini sledi Hrvatska sa 639 evra, dok je Srbija na trećem mestu.

Crna Gora prednjači po iznosu direktnih ulaganja i u poređenju sa svim tranzicionim zemljama u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, a sledi je Estonija sa 954 evra po stanovniku.

Saradnica CLDS i ekonomski analitičar Danica Popović rekla je predstavljajući izveštaj da su Srbija i Hrvatska uz Bugarsku i Rumuniju u delu zemalja koje stabilno i sve više privlače strane investicije.

Priliv investicija po stanovniku je, međutim, još uvek nizak u Srbiji i dvostruko je niži nego u Hrvatskoj, a višestruko u odnosu na Rumuniju, Poljsku, Češku ili Mađarsku, istakla je ona. Popović je ukazala da preduslovi za brži dolazak stranih investicija nisu olakšice koje država daje ulagačima, niti strategija privrednog razvoja, već ih pre svega treba tražiti u visokoobrazovanoj domaćoj radnoj snazi i razvijenoj infrastrukturi i telekomunikacijama.

On je navela da se značaj dolaska velikih stranih kompanija najbolje vidi u slučaju Irske, u kojoj samo četiri kompanije (Dell, Intel, Pfizer i HP) čine 90 odsto irskog izvoza, dok u Mađarskoj 40 odsto izvoza ostvaruje 10 kompanija.

„Irska nema brendove, niti je u te gluposti ulagala, a ako neko u Srbiji hoće irsko čudo, onda treba kreirati privlačan ambijent za investitore“, ocenila je Popović.

Prema njenoj oceni, osnovna ograničenja za veća ulaganja u Srbiju bi trebalo otkloniti privatizacijom gradskog građevinskog zemljišta, potpunom izmenom nacrta i donošenjem zakona o stranim ulaganjima, primenom Zakona o stečaju, uvođenjem čvrstog budžetskog ograničenja, jačanjem regulatornih tela i usvajanjem evropskih zakona.