Mali promet na regionalnim berzama

Na Zagrebačkoj berzi indeks akcija Crobex, nakon četiri uzastopna dana rasta, ubeležio je skok od 3,29 odsto na nedeljnom nivou, na 3.917,37 poena.

Ukupan nedeljni promet bio je 86,3 miliona evra, od čega se polovina odnosi na redovan promet. Najlikvidnije u protekloj sedmici bile su akcije Atlantske plovidbe,

HT i Ine. Akcija Atlantske je porasla oko pet i po odsto, a akcija HT-a dva i po procenta. Cena akcije Ine je povećana čak 15 odsto "na krilima novih rekordnih svetskih cena nafte i maglovitih nagađanja oko stvarnih namera i poteza Lukoila u Hrvatskoj", kažu analitičari.

Najveći dobitnik ipak je bio Dioki sa rastom od gotovo 27 odsto čemu su, kako se veruje, ponovo doprinele spekulacije oko izbora lokacije za LNG terminal.

Objavljeni pozitivni rezultati poslovanja pojedinih kompanija u Crnoj Gori samo su blago delovali na rast interesovanja ili cena tih akcija i trgovina na crnogorskim berzama protekla je prošle sedmice mirno, sa umerenim prometima i bez velikih oscilacija cena.

Indeks NEX20 porastao je desetinu procenta na sedmičnom nivou, NEXPIF je povećan gotovo pola procenta dok je jedinstveni indeks Montenegroberze MOSTE ubeležio pad od gotovo dva odsto. Ukupan promet vredeo je 2,36 miliona evra i bio je više nego tri puta manji nego nedelju dana ranije. Najinteresantnija investitorima ponovo je bila Elektroprivreda sa prometom od 358,5 hiljada evra.

Trgovinu na Banjalučkoj berzi analpitičari opisuju kao melanholičnu, sa mršavim sedmičnim prometom od 950 hiljada evra. U takvom ambijentu, indeks BIRS izgubio je 1,6 odsto, a indeks FIRS 0,55 odsto na vrednosti.

Kao i obično, najveći promet ostvaren je u trgovini akcijama Telekoma Srpske čija je cena na nedeljnom nivou pala nešto više od procenat. Najveći gubitnici bili su banjalučka Vitaminka sa padom cene od deset procenata, i zvornički Birač i Elektrodistribucija Pale sa minusima većim od osam procenata. Dobitnik protekle sedmice bila su akcije RITE Gacko sa plusom od sedam i po odsto.

Na Sarajevskoj berzi indeks BIFX oslabio je nepun procenat dok je indeks SASX-10 porastao 0,58 odsto. Kao i prethodnih nedelja, dnevni promet bio je u proseku oko 300 hiljada evra. Većina akcija iz sastava indeksa SASX10 sedmicu je završila "u zelenom". ABS Banka je imala najmanji promet medju njima ali i najveći rast cene, od nešto više od sedam odsto.

Cena hartije Sarajevo-osiguranja porasla je nepuna tri procenta a akcije BH Telecoma i mostarske Elektroprivrede poskupele su 1,7 odsto. Gubitnike predvodi Energopetrol sa padom od 3,23 odsto, a sledi Fabrika duhana Sarajevo sa minusom od 2,82 odsto.

Ni na Makedonskoj berzi nije bilo veći aktivnosti i, kako komentarišu brokeri, retko ko je želeo da prodaje akcije po niskim cenama. Indeks MBI10 pao je za pola procenta.

Ukupan nedeljni promet vredeo je 2,1 milion evra uključujući promete iz blok trgovine akcijama Komercijalne banke i debarske kompanije Knauf Radika.

Najveći promet bio je u trgovini akcijama Komercijalne banke, od 800 hiljada evra, a cena te hartije porasle je 1,4 odsto. Sledi farmaceutska kuća Alkaloid sa prometom do 166 hiljada evra i padom cene od nepun procenat na sedmičnom nivou.

Veći rast cene od Komercijalne ubeležio je jedino Beton, od 4,2 odsto, dok su gubitnici sedmice RŽ Usluge sa nepunih pet procenata, Toplifikacija sa 3,3 odsto, Okta sa 2,2 i Makpetrol sa jedan odsto.

Rast indeksa LJSE u aprilu

Na Ljubljanskoj berzi u aprilu je ostvaren promet od 199,2 miliona evra, 30,8 odsto veći nego u istom mesecu lane. Najveći prometi bili su u trgovini akcijama Krke, 59 miliona evra, Telekoma Slovenije, 11 miliona, i Petrola, 10,8 miliona evra.

U prvoj kotaciji najosetniji rast cena zabeležile su akcije Gorenja, Luke Kopar, Petrola i Krke dok su najveći pad imale hartije Merkatora, Istrabenca, Nove kreditne banke Maribor, Save, Pivovarne Laško i Telekoma Slovenije.

Indeks SBI20 prošlog meseca je porastao 2,6 odsto dok je od početka godine ukupno izgubio na vrednosti gotovo 26 odsto. Ukupna tržišna kapitalizacija akcija na Ljubljanskoj berzi bila je krajem aprila 14,7 milijardi evra što predstavlja gotovo 44 odsto slovenačkog bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz prošle godine.