Zašto Holanđani neće slediti put Britanaca

Vremena se menjaju, isto je tako i u Holandiji. Tokom 1980-tih, tri stranke na vlasti (Hrišćansko-demokratska stranka CDA, Socijaldemokratska partija PvdA i Konzervativna partija VVD) obično su dobijale oko 80% glasova. Prema najnovijim anketama, tokom izbora koji će se održati 15. marta će dobiti samo polovinu tih glasova, oko 40%.

Izvor: B92
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

S druge strane, Stranka za slobodu (PVV) Gerta Vildersa (Geert Wilders), sa anti-imigracionom i anti-evro platformom, vodi u anketama i mogla bi da dobije 28 od 150 mesta u parlamentu (u poređenju sa 12 sada), dok se predviđa da će odlazeći premijer Mark Rute (Mark Rutte) i njegova VVD dobiti 24 mesta – što je pad sa 40.

Ova erozija moći tradicionalno vladajućih partija se objašnjava, kao i u mnogim evropskim zemljama, sa četiri glavna faktora:

1. Sekularizacija. Sredinom 1960-ih, više od 67 odsto stanovništva je reklo da su pripadali crkvi naspram manje od 40 odsto danas (pad je naročito izražen u katoličkoj i protestantskoj crkvi);

2. Propadanje srednje klase. Ovo je već bilo primetno pre svetske finansijske krize (srednja klasa predstavlja 32% ukupnog stanovništva, kao i u Francuskoj, u poređenju sa 40% u Danskoj, prema studiji MOR 2016. godine);

3. Nejednakost. Udeo ukupnih prihoda koje drži 1% najbogatijih je sada blizu nivoa s kraja 1930-ih, na 8% u odnosu na 6% u Danskoj;

4. Imigracija iz muslimanskih zemalja izaziva tenzije između pitanja građanstva i identiteta (prema jednom istraživanju Ipsos-a objavljenog krajem februara, 80% ispitanika su zabrinuti zbog imigracije, a 86% se plaši „pada u tradicionalnim vrednostima holandskog društva“).

Holandske ankete se moraju uzeti sa oprezom. Za razliku od Francuske, gde je glasanje u korist Nacionalnog fronta dobro procenjeno, istraživanja javnog mnjenja u Holandiji se smatraju nepouzdanim, što ne isključuje iznenađenje u poslednjem trenutku. To automatski ne znači da će PVV ostvariti viši očekivani rezultat.

Upravljanje na francuski način

Zaista, društveno-ekonomski profil onih koji će glasati će imati odlučujući uticaj na ponašanje tokom izbora. Stopa učešća 20% najbogatijih na izborima u Holandiji je obično u proseku 84%, dok je kod 20% najsiromašnijih oko 65%. Ova razlika je veća od proseka OECD zemalja za 13 procentnih poena. Niža izlaznost najugroženijih, koji su obično prijemčiviji za anti-evro i anti-imigracionu politiku, bi mogla dovesti do većeg udela glasova za establišment i obrnuto.

Najverovatniji scenario posle izbora u martu je neka vrsta Republikanskog Fronta, kao u Francuskoj, što je u stvari sporazum velikih tradicionalnih partija da radikalnu desnicu ostave bez vlasti. To bi trebalo da spreči PVV da formiraju vladu ili da budu deo koalicije. Ovu drugu opciju je formalno isključio odlazeći premijer nakon katastrofalnog iskustva u decembru 2012. tokom kojeg se PVV pokazao kao zahtevan i nepouzdan partner. Vrlo je verovatno da će biti formirana široka koalicija od tri istorijske političke stranake, SDA, VVD i PvdA, zajedno sa Hrišćanskom unijom, Demokratskim Socijaldemokratama 66 i reformisanom političkom strankom SGP u periodu posle izbora.

Bez Negzita u budućnosti

Čak i da PVV dođe na vlast i pokuša da nametne svoju evropsku agendu, ne postoji način da se desi „Negzit“ (izlazak Holandije iz EU). Sadašnje zakonodavstvo jednostavno ne dozvoljava referendum o evru. Zakon o konsultativnom referendumu (iz 2015) dozvoljava referendum o narodnoj inicijativi o novim zakonima koje usvaja parlament, ali se to ne odnosi na postojeće sporazume. Sem toga, takva inicijativa verovatno ne bi uspela s obzirom na veliku podršku stanovništva za članstvo u evrozoni (prema nedavnoj NIPO NSP anketi, 78% ispitanika želi da ostane u evrozoni a samo 22% želi da izađe). Jedino rešenje bi bilo da parlament predloži glasanje o ovom pitanju, međutim rezultat konsultativnog referenduma ne bi bio obavezujući za vladu. Štaviše, u svetlu poslednjih pokušaja na ovu temu u 2016, ni jedna parlamentarna većina nije u stanju da sprovede ovu temu.

Autor je: Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke

Prati B92 na Viberu

Analiza

Da li se Kragujevac seli u Saharu?

Da li se era jeftine radne snage u centralnoj Evropi bliži kraju i da li će to rezultirati daljim seljenjem proizvodnje velikih zapadnih kompanija na istok i jug u potrazi za novom jeftinom radnom snagom?

Analiza sreda 2.08. 18:18 Komentara: 9

Rušenje mita o “bacanju novca”: Zašto najam a ne kupovina

Za mnoge je kupovina doma konačna potvrda da su se ostvarili kao osoba, da su spremni zasnovati porodicu, “skrasiti se”. U SAD to je bila ključna komponenta tzv. “Američkog sna” koji je ostatak sveta pokušao što bolje primeniti. O tome koliko je američki san bio prisutan u stvarnosti, a koliko je bio samo san, predmet je jedne druge velike debate, ali ovog puta fokusiraćemo se samo na ključnu komponentu – kupovinu vlastitog doma. Stvari su se po tom pitanju poprilično promenile – mnogi stručnjaci ukazuju na to da kupovina stana, ili kuće, više nije pametna investicija, dok neki od njih tvrde kako je takav potez čak ravan finansijskom samoubistvu. Većina ih je u pravu, svidelo se nama to ili ne. Danas ćemo razgovarati o ključnim razlozima zašto je bolje stan iznajmiti umesto kupiti ga, ali bez obzira koliko pritom razloga naveli moramo imati na umu da mnogi na ovo pitanje ne gledaju, kako bi trebalo, racionalno, već često emotivno. Koncepcija “ostvarene osobe” koja poseduje nekretninu u vlasništvu urezana je duboko u samo društvo i neće tek tako nestati, bez obzira na argumente.

Analiza subota 22.07. 11:33 Komentara: 77

San kao prilika: Tiho noći, moja zarada raste

Poslovni gubici prouzrokovani neispavanošću zaposlenih američku ekonomiju godišnje koštaju 411 milijardi dolara, japansku 138 milijardi, a nemačku 60 milijardi dolara. Istovremeno, prognozira se da će svetsko tržište pomagala za spavanje – gedžeta, dušeka, jastuka i lekova, s godišnjom stopom rasta od 5,6 odsto dostići u 2019. vrednost od 76,7 milijardi dolara. Manjak sna je za pojedine stručnjake ostvarenje sna o razvoju karijere, koji kao „ambasadori sna“ papreno naplaćuju najvećim svetskim kompanijama treninge za zaposlene, na kojima ih savetuju i kako raspremiti krevet i koje budilnike koristiti.

Analiza sreda 19.07. 08:38 Komentara: 1

Akcionarima srpskih korporacija 220 mil EUR dividende

U svetu razvijenog akcionarstva, dividende predstavljaju oličenje finansijskog zdravlja kompanije i tradicija koja čuva poverenje u akcije i u vremenima kada one ne dobijaju na vrednosti. Domaća korporativna praksa nije još uvek dobila takve obrise, a isplata dividende još uvek najviše zavisi od proste volje većinskog vlasnika i njegovih finansijskih potreba.

Analiza utorak 4.07. 12:34 Komentara: 0

Srbi spokojni - Rusi „okupiraju“ Hrvatsku

Pregrupisavanje „Sberbanke“ legitimno je zauzimanje što povoljnije pozicije za konačan rasplet situacije u „Agrokoru“ koja vodi ka neizbežnom stečaju. Svako gleda da sa te trpeze koja je oskudna ugrabi što je moguće veći deo plena.

Analiza petak 23.06. 10:17 Komentara: 4

Kupujete stan? Ovo je 5 najvažnijih koraka

Donošenje odluke o kupovini stana, iako se u početku čini kao najteži korak na putovanju do nove nekretnine, ništa je spram papirologija i procedura koje prethode vlasničkom listu. Izbor lokacije, blizina okolnih objekata, linija gradskog saobraćaja ispostavlja se manje bitnim od trenutka kada se susretnete sa prvim papirima, koji garantuju da je objekat legalizovan, u čijem je vlasništvu bio, da li je plaćen porez... U narednim redovima predstavićemo glavne faze kroz koje prolaze budući vlasnici stana, pišu Večernje novosti.

Analiza utorak 20.06. 08:11 Komentara: 7
strana 1 od 52 idi na stranu