Beograd --
Srpsko tržište telekomunikacija ove godine porašće za 10 odsto, na obrt od 1,65 milijardi evra, kaže Jasna Matić.
Matić: Fiksnu telefoniju ima 40 odsto građana Srbije
"Taj rast je veći nego na tržištu Evropske unije, ali je naše tržište manje i naša privreda beleži rast veći nego u razvijenim zemljama", rekla je ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić.
Prema njenim rečima, tržište telekomunikacija čini četiri do pet odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije što je više nego u EU i potvrđuje dinamičan rast proteklih nekoliko godina.
Matić je najavila da će Ministarstvo raditi na izradi novih zakona, kako bi se srpska regulativa sektora telekomunikacija uskladila sa novim evropskim standardima zbog toga što je Zakon o telekomunikacijama rađen prema standardima iz 1998. godine.
Prvo će, kako je rekla, biti izmenjen Zakon o telekomunikacijama, da bi se premostio period do donošenja sveobuhvatnijeg zakona o elektronskim komunikacijama.
"Cilj je da se izmenama prilagodimo standardima iz 2002. godine kako bismo postepeno smanjivali taj jaz", kazala je i dodala da je potrebno uskladiti standarde sa evropskim prvenstveno u liberalizaciji tržišta i tehničkih aspekata.
Prema rečima ministarke, izrada zakona o elektronskim komunikacijama trajaće vise od godinu dana jer bi trebalo da omogući da se standardi usaglase sa evropskim, ali i da taj propis bude u skladu sa stanjem na srpskom tržištu.
"Zakon o elektronskim komunikacijama će zameniti Zakon o tekomunikacijama i obuhvatiće i satelitsko emitovanje programa, kablovsku televiziju i digitalizaciju televizije", navela je ona. Kako je podsetila, digitalizacija televizije mora se sprovesti do 2015. godine, a u EU cilj je da se sprovede do 2012. godine.
Ministarstvo planira i donošenje zakona o elektronskom dokumentu, koji će regulisati i elektronske arhive i bezbednost podataka u elektronskim komunikacijama, navela je ona. U roku od dve godine planira se i donošenje zakona o elektronskoj upravi, koju, kako je istakla Matić, Srbija u narednim godinama treba da razvije da bi dostigla nivo EU.
U tom sektoru najdalje je odmakao projekat elektronske sednice i elektronske administracije vlade, što će omogućiti bržu razmenu podataka među članovima vlade prilikom pripreme za sednice, kazala je ona.
Na pitanje o tome šta će doneti najavljene izmene Zakona o poštanskim uslugama, ministarka je odgovorila da će se omogućiti liberalizacija i povećati dostupnost usluga.
Da bi se sektor dalje razvijao, kako je rekla Matić, potrebno je graditi infrastrukturu, odnosno povećavati dostpunost telefonije i Interneta i popularizovati te usluge.
Prema njenim rečima, za prosperitet u Srbiji neophodna je infrastruktura, što, kako je navela, "u naše vreme ne podrazumeva samo puteve i železnice, već i dobru telekomunikacionu infrastrukturu odnosno dobru mrežu optičkih kablova i mogućnost da svi krajevi Srbije imaju pristup telefoniji i internetu".
U Srbiji 40 odsto građana ima fiksnu telefoniju, a pristup mobilnoj telefoniji je 110 odsto, što je nešto više od većine zemalja u tranziciji, rekla je ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić.
Matić: Pravilnik za vajmaks za 100 dana
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić najavila je da će u prvih sto dana rada Vlade biti usvojen pravilnik za uvođenje vajmaks Internet mreže što će biti priprema za liberalizaciju tržišta fiksne telefonije.
Ona je kazala da će uvođenje vajmaksa, koji omogućava brz pristup Internetu i pružanje telefonskih usluga, omogućiti pojeftinjenje Interneta u Srbiji i povećati dostupnost Interneta i fiksne telefonije.
Ministarka je navela da ne može da proceni koliko će Internet koštati jer će to zavisiti od prijavljenih kompanija.
Uvođenje vajmaksa će biti vid liberalizacije tržišta, ali ne u punom smislu te reči jer zbog izgradnje mreže neće biti moguće da se odjednom na tu uslugu priključe stotine hiljada pretplatnika. Prava liberalizacija tržišta, koja podrazumeva izdavanje novih licenci za fiksnu telefoniju, ne može se očekivati ove godine, kazala je Matić.
Voip ilegalan u Srbiji Jasna Matić kaže da firme koje u Srbiji pružaju telefonske usluga preko Internet protokola (voip) to rade protivzakonito. Prema njenim rečima, u Srbiji još nije dozvoljeno pružanje te vrste telekomunikacionih usluga, a planirano je da se do kraja godine usvoji pravilnik o voipu i reguliše ta oblast. Na pitanje da li će firme koje sada pružaju telefonske usluge preko Internet protokola snositi posledice za to, Matićeva je kazala da se "nada da će se uskladiti sa zakonom". "Kašnjenje sa donošenjem regulative za posledicu ima to da se tržište razvija stihijski i neregulisano", kazala je Jasna Matić, napominjući da taj zaključak izvlači iz iskustva rada sa stranim investitorima.
"Mi imamo veliku firmu koja uživa monopol i naš cilj je da postupno liberalizujemo tržište da ne bismo ugrozili poslovanje Telekoma, ali da bismo sa druge strane obezbedili dinamičniji razvoj tržista, konkurenciju i smanjivanje cena", kazala je ministarka telekomunikacija i informacionog društva.
Srbija sada vodi završnu fazu pregovora o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u toj fazi pregovara se o dinamici liberalizacije sektora usluga u Srbiji, uključujući i telekomunikacije.
"Do proleća ćemo finalizovati te pregovore i videti koliki će biti tranzicioni period koji možemo dobiti", a nakon toga će se to uskladiti sa sposobnošću Telekoma da se prilagodi konkurenciji, rekla je Matić i istakla da se Telekom uspešno prilagodio liberalizaciji u sektoru mobilne telefonije.
Srbiji predstoji liberalizacija svih usluga, kroz koju su razvijene zemlje prošle tokom prošle decenije, kazala je ona. "Mi smo čekali i sada treba da se prilagodimo novoj situaciji na svetskom tržištu", istakla je ministarka.
Pravilnik o vajmaksu je završen tokom mandata prošle vlade, ali, kako je navela Matić, Ministarstvo sada razmatra da li je bolje da se izdaju licence na nacionalnom ili regionalnom nivou, da bi se opseg radiofrekvencija za vajmaks što bolje iskoristio, a korisnici dobili što bolje i dostupnije usluge.
Komentar
05. septembar 2010.
| Izvor: Danas
| Autor: Mahmud Bušatlija, arhitekta i konsultant za investicije I jare i pare Svako ko brine o kućnom budžetu, zna da se rupa u novčaniku neće smanjiti ako se za 1.000 dinara smanje izdvajanja
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Svako ko brine o kućnom budžetu, zna da se rupa u novčaniku neće smanjiti ako se za 1.000 dinara smanje izdvajanja
...
