Bila je "kraljica misterije", a uspela je i sama da nestane

Među njenim delima nalazi se više od 80 detektivskih romana i drama, a u većini se pojavljuju njeni najpoznatiji likovi - Herkul Poaro i gospođica Marpl.

Najveća misterija Agate Kristi je bio njen nestanak u decembru 1926. godine. Nakon razvoda sa Arčibaldom, Agata je na neko vreme u potpunosti nestala iz javnog života. Napušten automobil tada već poznate književnice nađen je u Sariju.

Posle velike medijske galame, ona je pronađena u hotelu "Harogej", a tvrdila je da pati od amnezije. Džared Kejd je, u atraktivno napisanoj knjizi, razotkrio tu misteriju i objasnio kako i zašto je ona pobegla od svog supruga.

Iako je fokus knjige na ovom dramatičnom događaju, autor otkriva i mesta na kojima su se odjeci ovog nestanka pojavljivali u njenim kasnijim delima.

Rođena je 15. septembra 1890. godine u skromnoj porodici u vremenu kada su žene teško uspevale da se školuju i obrazuju.

"Jedna od najsrećnijih stvari koje vam se mogu dogoditi u životu jeste da imate srećno detinjstvo. Ja sam imala vrlo srećno detinjstvo. Imala sam dom i vrt koje sam volela, mudru i strpljivu dadilju, za oca i majku dvoje ljudi koji su se odano voleli, te su svoj brak i roditeljstvo učinili uspešnima", opisala je Agata svoje detinjstvo.

Sa 12 godina se okreće književnosti i počinje da piše kratke priče i pesme, u čemu je imala potpunu podršku majke.

Foto: Gettyimages/ Hulton Archive / Stringer

U detinjstvu je pisala poeziju i kratke priče, a nakon odmora u Egiptu, Agata je napisala svoj prvi roman, koji je porodični prijatelj preporučio svom književnom agentu u Londonu.

Ipak, roman je doživeo fijasko. "Misteriozna afera u Stajlsu" iz 1920. godine, u kojem se prvi put pojavljuje Herkul Poaro - lik koji će je proslaviti i koji će se naći u još 32 romana i nekoliko desetina kratkih priča - nije oduševio čitaoce.

Njeni najčitaniji romani su: "Ubistvo Rodžera Ajkrofta", "Leš u sarkofagu", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Deset malih crnaca", "Vašar zločina", "Karipska zagonetka", "Nikotin", "Tajna zamka Čimniz", "Tajna sedam brojčanika", "Otvorenih karata", "Ubistvo u Mesopotamiji" i "Mišolovka".

Tokom Prvog svetskog rata Agata je radila kao medicinska sestra, a kasnije kao apotekar. Za pukovnika Arčibalda Kristija udala se 1914. godine i sa njim je imala ćerku Rozalind Hiks.

Foto: Gettyimages / H. F. Davis / Stringer

Pisala je pod pseudonimom Meri Vestmakot, a prvi od šest romana koje je objavila pod ovim imenom napisala je 1932. godine. Sve do 1949. godine niko nije znao da je Meri zapravo Agata, a tajnu je tada otkrio magazin "Sandej tajms".

Agata je učestvovala i u Drugom svetskom ratu, pomažući ranjenicima. Radila je u apoteci u Londonu, gde je stekla velika znanja o otrovima, koji su često bili deo njenih kriminalističkih romana.

Čak i kada joj se zdravlje pogoršalo nije prestala da piše. Između 1971. do 1974. godine postalo je sasvim očigledno da joj je zdravlje narušeno, a tada je otkriveno i da pati od Alchajmerove bolesti ili sličnog oblika demencije.

Umrla je 12. januara 1976. godine, prirodnom smrću, u svojoj kući u Volingfordu. Imala je 86 godina.

Veliki deo njenih romana i priča je ekranizovan u vidu filmova i serija.

Dela slavne književnice prodata su u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku i u više od milijardu primeraka na još 45 različitih jezika.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Agata je autor najviše prodatih knjiga, dok je njen roman "Ubistvo Rodžera Akrojda" proglašen najboljim krimi-romanom svih vremena.