- Nauka -

Treba li nauci promocija?

Nauka je težak posao i ne možemo očekivati da je svi vole i razumeju. Mnogo je bitnije da znaju čemu služi i da je cene. Jedna od tekovina tehnološkog razvoja je da čovek danas sasvim uspešno može da radi bez da išta zna o nauci.

Piše: Srđan Verbić

Podeli

Kada reditelj napravi nesvakidašnje dobru pozorišnu predstavu, ona će, uz pomoć adekvatne reklame, sama naći put do svoje publike. U njoj će sigurno biti najviše onih koji sa pozorištem nemaju nikakve profesionalne veze. Rad jednog reditelja, ili možda muzičara, novinara ili arhitekte uvek ima ciljnu grupu koja je drastično šira od one kojoj bi jedan naučnik, čak i u snovima, mogao da se nada.

Razlog za to sigurno nije u tome što je medijski nauka slabo pokrivena. Produkti same nauke u svom osnovnom obliku, tj. kao članak u naučnom časopisu, nisu nešto što bi na bilo koga van nauke ostavilo poseban utisak. Jezik nauke je vrlo precizan, ali surovo težak za one koji ga ne koriste svaki dan. Ponekad članak može da bude pravo remek-delo stila, ali, opet, niko od čitalaca neće da ga urami i okači ga na zid. Sudbina naučnog rada je drugačija.

Da bi nauka mogla da se konzumira moramo da je pretvorimo u metodološku priču koja se dobro uklapa u obrazovnu slagalicu ili da joj nađemo praktičnu primenu i prenesemo na domen tehnologije. Iako ovo izgleda sasvim logično, transformacija nauke u nešto praktično nije baš uvek moguća. Onim naučnim rezultatima gde je praktični značaj očigledan, najčešće su potrebne godine da stignu do fabričke trake ili čak decenije da dospeju do školskih udžbenika.

Nisu sva istraživanja te sreće, mnogo naučno vrednih rezultata ni posle sto godina ne stigne u domen praktičnog. Sa aspekta društva koje hoće da se pare uložene u nauku što pre vrate, nauka je vrlo spor i neizvestan proces. Zaista, ukoliko se tako utilitaristički postave stvari, društvu je na kratak rok bolje da kupi tehnologiju i ne zamara mozgove svojih građana. Na duži rok gledano, ti mozgovi bi se negde odlili pa bi vremenom i problem iščezao u potpunosti.

Ono što sad možemo da uradimo pa da efektivnost nauke bude veća jeste da počnemo sa ulaganjem u naučnu kulturu. Nije dovoljno imati seme pa da drvo nikne i poraste veliko. Potrebno je da imamo i nekakvu podlogu, zar ne? Koliko god da je seme dobro, ako padne na kamenjar neće mnogo iz njega izrasti. Kada bismo, na primer, imali dva puta više onih koji čitaju o nauci, onih koji posećuju popularna predavanja i slobodno pitaju šta im nije jasno, kao i onih koji posećuju muzeje i festivale nauke, efekat nauke bi mogao da bude dva puta veći. Nije to nikakva posebna mudrost.

Osvrnemo li se oko sebe, videćemo da to svi već rade. Sve je više naučnika koji putuju i drže popularna predavanja vežbajući teatralno gestikuliranje. Sve je više instituta koji bar jednom mesečno svoja vrata otvaraju za posete znatiželjnih sugrađana. Ne rade oni to zato što u njihovim zemljama postoji ogromno interesovanje za nauku ili zato što je tamo bolje razumeju. Najčešće je baš obrnuto.

Japan je izgradio preko 200 muzeja nauke prvenstveno zato što su istraživanja pokazala da Japance nauka interesuje manje nego građane bilo koje druge razvijene zemlje. To se devedesetih godine loše odrazilo na njihovu privredu i morali su da reaguju. Japance ni danas nauka ne interesuje mnogo više, ali je svakako smatraju korisnijom i bolje je razumeju. Privreda je to opet osetila.

Problem promocije nauke je u suštini obrazovno-vaspitne prirode mada sa školom nema previše veze. Ciljna grupa za ovu vrstu obrazovanja nisu samo đaci već svi mi: deca koja se igraju interaktivnim eksponatima u muzeju, njihovi roditelji koji uče kako da odgovore na dečija pitanja, naučnici koji uče kako da jednostavno kažu šta rade, novinari koji uče da pišu o onome što je naučno relevantno bez senzacionalizma itd.

Promocija nauke najvećim delom mora da bude naučno vaspitanje. Nauka je težak posao i ne možemo očekivati da je svi vole i razumeju. Mnogo je bitnije da znaju čemu služi i da je cene. Jedna od tekovina tehnološkog razvoja je da čovek danas sasvim uspešno može da radi bez da išta zna o nauci. Konačno, pojedinac to može sebi da dozvoli, ali država ne može.

Prema tekstu u Vremenu Nauke.

Nauka

Beogradski muzej astronomije

U Muzeju astronomije bi trebalo da bude izložena vredna kolekcija durbina, teleskopa i ostalih astronomskih instrumenata koji datiraju još iz vremena osnivanja ove naučne institucije, iz 1887. godine.

Nauka ponedeljak 29.03. 13:22 Komentara: 0

Kardiovaskularni putopis

Nije lako biti eritrocit, crveno krvno zrnce. To je posao koji traje 24 časa dnevno, bez pauze, bez predaha. Idi ovamo, idi tamo, stalno u pokretu.

Nauka ponedeljak 22.03. 23:00 Komentara: 17

Etiopija - zelena Afrika

Zašto baš tamo? Najčešće pitanje koje sam dobijao pred polazak na odmor. Pokazalo se da je sve što mi u Srbiji znamo velika glad sa kojom se Etiopija suočila sredinom osamdesetih godina. Ipak, totalno je drugačije.

Nauka petak 19.03. 12:53 Komentara: 2

Kućna elektrana u frižideru

Kad je naručite, dovešćete je malo većim kombijem, istovariti i instalirati pred kućom, da bi se potom celo vaše naselje iz nje napajalo strujom. Šta se krije iza kalifornijskog spektakla sa elektranama-frižiderima?

Nauka petak 12.03. 12:15 Komentara: 16

Svetlost do najsitnijeg detalja

Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari) znate sve to?.“ I vrlo često će štur odgovor: „Na osnovu spektra“, stvoriti više zbunjenosti nego koristi. Očigledno je astrofizičarima spektar ono što su Doktoru Hausu bela tabla i crni marker, a kao i pomenuti TV lik, i spektar je namazan svim bojama. Bukvalno...

Piše: Ivan Milić.

Nauka utorak 9.03. 09:34 Komentara: 12

Budućnost snabdevanja energijom

Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.

Nauka utorak 2.03. 15:37 Komentara: 18

Elektronika iz Lajkovca za NASA i „Ferari“

Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.

Nauka ponedeljak 1.03. 09:24 Komentara: 43

Kad jezici utihnu

Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika

Nauka ponedeljak 22.02. 20:52 Komentara: 5
strana 1 od 4 idi na stranu