Koji su simptomi bolesti koja je dijagnostikovana pobednici Evrovizije?

Dara je iskustvo spominjala i u kontekstu svog albuma ADHDARA, objavljenog 2025. godine.

"Taj album bio je o prihvatanju svakog kontradiktornog dela sebe: haosa, osetljivosti, vatre. Bilo je zastrašujuće i oslobađajuće u jednakoj meri", izjavila je Dara.

Naime, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) nije stanje koje pogađa isključivo decu; mnogi odrasli svakodnevno se suočavaju sa njegovim simptomima, često i bez postavljene dijagnoze. ADHD se kod odraslih može izraziti kao hronična neorganizovanost, poteškoće u održavanju odnosa, problemi sa fokusom, stalni unutrašnji nemir i otežano upravljanje emocijama. Ove poteškoće mogu značajno uticati na profesionalni uspeh, lične odnose i opšte zadovoljstvo životom, piše Healthline.

Šta je ADHD?

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću je neurorazvojni poremećaj koji se najčešće javlja u detinjstvu, ali njegovi simptomi često traju i u odraslom dobu. Mnogi, posebno žene kod kojih se simptomi mogu drugačije manifestovati, ostaju nedijagnostikovane do zrelije dobi. Nelečeni ADHD može stvoriti ozbiljne prepreke u svakodnevnom funkcionisanju, od obavljanja posla do održavanja stabilnih veza.

Kako se ADHD ispoljava kod odraslih

Simptomi ADHD-a kod odraslih mogu se grupisati u nekoliko ključnih oblasti. Za dijagnozu je potrebno da osoba pokazuje najmanje pet simptoma tokom minimalno šest meseci, i to u meri koja joj ometa svakodnevni život.

Tanjug/AP Photo/Martin Meissner

Poteškoće sa fokusom i organizacijom

Jedan od najprepoznatljivijih simptoma je nedostatak fokusa. To ne znači samo poteškoće sa obraćanjem pažnje, već i laku ometenost, preskakanje detalja i poteškoće sa dovršavanjem zadataka. Osobe sa ADHD-om često imaju problema sa organizacijom i upravljanjem vremenom - mogu kasniti, odlagati obaveze i teško im je logički odrediti prioritete. Zaboravljivost je takođe česta, od gubljenja stvari do zaboravljanja važnih datuma, što okolina pogrešno može protumačiti kao nemar. Zanimljivo je da se može javiti i hiperfokus, stanje potpune udubljenosti u aktivnost, pri čemu osoba gubi pojam o vremenu i okolini.

Nemir i emocionalna nestabilnost

Odrasli sa ADHD-om često opisuju osećaj kao da se njihov "unutrašnji motor" nikada ne gasi. Taj stalni nemir može voditi u frustraciju i anksioznost, posebno kada ne mogu odmah delovati. Život sa ADHD-om može uključivati i emocionalnu nestabilnost; male frustracije mogu se činiti nepremostivima, a promene raspoloženja su česte. Impulzivnost je još jedna karakteristika koja se može manifestovati kao prekidanje drugih u razgovoru, nepromišljeno delovanje bez razmišljanja o posledicama ili društveno neprikladno ponašanje.

Uticaj na odnose i sliku o sebi

Zbog simptoma poput nepažnje ili čestog prekidanja sagovornika, osobe sa ADHD-om mogu delovati nezainteresovano ili neodgovorno, što može narušiti privatne i poslovne odnose. Poteškoće u školi, na poslu i u vezama često dovode do samokritičnosti i stvaranja negativne slike o sebi. Mnogi odrasli sa ADHD-om te izazove doživljavaju kao lične neuspehe, što dodatno utiče na njihovo samopouzdanje. S time je povezan i nedostatak motivacije, koji u kombinaciji sa odlaganjem i lošim organizacionim veštinama otežava dovršavanje projekata.

Zdravstvene posledice

Stalni napor potreban za fokusiranje, hiperaktivnost i problemi sa spavanjem mogu dovesti do hroničnog umora, koji dodatno pogoršava probleme sa pažnjom. Impulzivnost i neorganizovanost mogu izazvati zanemarivanje fizičkog zdravlja, što se može ispoljiti kao neuravnotežena ishrana, izbegavanje fizičke aktivnosti ili preskakanje uzimanja terapije. Istraživanja takođe pokazuju da su osobe sa ADHD-om sklonije zloupotrebi supstanci poput alkohola, duvana ili droga, verovatno u pokušaju samolečenja kako bi poboljšale fokus, smanjile anksioznost ili lakše zaspale.

Put do dijagnoze

Ne postoji jedinstveni test za ADHD. Dijagnozu postavlja stručnjak za mentalno zdravlje nakon detaljnih razgovora u kojima procenjuje trenutne i simptome iz detinjstva te isključuje druga stanja koja mogu uzrokovati slične poteškoće, poput anksioznosti, depresije ili bipolarnog poremećaja. Iako pojam "visokofunkcionalni ADHD" nije službeni medicinski termin, on opisuje osobe čiji su simptomi blaži ili koje su razvile efikasne strategije nošenja. Međutim, čak i u takvim slučajevima, upravljanje stanjem zahteva mnogo energije, pa su dijagnoza i podrška i dalje korisni.

Tanjug/AP Photo/Martin Meissner

Lečenje i podrška

ADHD je stanje kojim se može upravljati. Ako sumnjate da imate simptome koji vam remete život, preporučuje se da potražiti stručnu procenu. Dostupne su različite vrste pomoći, uključujući kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT), tehnike upravljanja stresom, savete o ishrani te, u mnogim slučajevima, lekove. Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može vam pomoći da pronađete najbolji pristup za sebe i poboljšate kvalitet života.