Može li se umreti od previše vode?

Naši bubrezi trebalo bi da održavaju balans u našem telu, tako što kontrolišu koliko tečnosti i soli može da napusti naše telo.

Međutim, ako osoba popije više tečnosti, nego što telo može podneti, bubrezi otkazuju. Suvišna voda ulazi u ćelije i tada sve postaje opasno.

Kada je reč o “trovanju vodom”, za njega je odgovorna količina, a ne vrsta tečnosti koju konzumirate, objašnjava dr Robert Glater, specijalista urgentne medicine u Lenoks Hil bolnici u Njujorku.

Međutim, gazirani napici dodatno pogoršavaju to stanje, jer se količina tečnosti u organizmu povećava, kada se otpusti ugljen dioksid.

Akutno trovanje tečnostima, poznato i kao “trovanje vodom”, dešava se kada elektroliti iz ćelija krvotoka i neuroni bivaju prepunjeni vodom.

Što više tečnosti uđe u organizam, joni natrijuma, ključni za funkcionisanje ćelija i nerava, napuštaju ćeliju.

Nenormalno nizak nivo natrijuma vodi u stanje koje se zove hiponatremija, objašnjava dr Glater.

U zavisnosti od toga koliko brzo nivo natrijuma padne, simptomi variraju.

Nekada su slični simptomima pijanstva, a neki iskuse i vrtoglavicu, povraćanje, nerazgovetan govor, glavobolju i konfuziju. U ozbiljnijim slučajevima dolazi do slabosti mišića i teškog disanja, od kojih oba vode komi, pa čak i smrti.

Hiponatremija izaziva oticanje mozga, odnosno cerebralni edem. Pošto ga pritišće lobanja, on počinje da se širi nadole i remeti respiratorni sistem, sve dok obolela osoba ne prestane da diše.

Ako se hiponatremija rano detektuje i leči uzdržavanjem od vode, ili posebnim koncentrisanim infuzijama natrijuma, mogu se sprečiti svi dalji simptomi i oštećenja.

Dešavalo se da ljudi umru od previše tečnosti, uglavnom usled delovanja nekih droga koje izazivaju intenziviranu žeđ.

U normalnim okolnostima, teško je sebe dovesti do “trovanja vodom”.

U svakom slučaju, ne terajte sebe da pijete tečnost, onda kada ne osećate potrebu. Vaše telo zna kada je dosta.