Budite pažljivi: Lekar savetuje kako da čuvate srce kad vreme oscilira

Velika vlažnost vazduha, visoke temperature i promenljivo vreme karakterišu ovo leto. Malo kome ovakva situacija prija, a posebnu pažnju treba da vode svi koji imaju i najmanje probleme sa srcem. Dr Goran Davidović, profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, u razgovoru za naš portal savetuje kako da se sačuvate i ne ugrozite svoje zdravlje tokom ovog "šućmurastog" leta.

Izvor: Mariota Vlaisavljević
Podeli
Foto:Thinkstockphotos
Foto:Thinkstockphotos

Saveti za srčane bolesnike

1

Tokom letnjih žega i vrućina, za srčane bolesnike je najbolje da izlaze rano ujutru ili kasno uveče, kao i da bez preke potrebe ne izlaze iz kuće van tog vremena.

2

Neophoodno je da unesu dovoljnu količinu vode i tečnosti. Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom. Pri velikim vrućinama kada nema mnogo vlage pojačano je isparavanje pa je iz tih razloga bitno da uvek uz sebe imaju flašicu vode čak i kada nije mnogo toplo vreme, a česte su varijacije temperature i vazdušnog pritiska.

3

Redovno uzimajte propisanu medikamentoznu terapiju. Ukoliko primete da im neki od lekova koje koristite ne prijaju ili loše utiču na stanje njihovog organizma tokom ovih letnjih vrućina i temperaturnih varijacija, to treba da naglase svom izabranom lekaru ili kardiologu, jer će možda biti potrebna promena terapije.

4

I za srčane i druge hronične bolesnike odmaranje je od izuzetnog značaja.

5

Vodite računa o ishrani. Savetuju se češći, a manje obimni obroci koji nisu preterano kalorični.

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promene vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Problemi koji se javljaju zbog promene temperature, vlažnosti vazduha i jonizacije smanjuju se čim se vreme stabilizuje. Starosna granica se pomerila, te se osim starih i hroničnih bolesnika, mladi sve više žale na tegobe izazvane vremenskim oscilacijama.

"Svima nam je poznato stanje pospanosti, umora i gubitka energije, kada napolju pada kiša i kada je povećana vlažnost vazduha. Leto više ne liči na leto, a godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja. Zato promene vremenskih prilika u značajnoj meri utiču na zdravlje svih nas, a pogotovo na hronične bolesnike koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Prilikom velikih temperaturnih oscilacija na televiziji i radiju čuju se saveti da nije preporučljivo da srčani i hronični bolesnici izlaze i borave napolju, osim ukoliko ne moraju. Realni razlozi ovakvih saveta imaju za cilj da preduprede pogoršanje zdravstvenog stanja ovih pacijenata. Velike vrućine i boravak u prostorijama koje nisu sa adekvatnom klimatizacijom mogu da doprinesu pojavi simptoma angine pektoris, varijacijama krvnog pritiska, osećaju malaksalosti i zamaranja, ubrzanom srčanom radu, vrtoglavicama, omaglicama i otocima nogu kod nekih pacijenata", kaže na početku razgovora za portal B92 dr Goran Davidović, kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, među meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se velike vrućine, naročito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, naročito topli, magla, smog.

Ovakve vremenske prilike pospešuju suženje koronarnih krvnih sudova koje je pogotovu loše kod bolesnika koji već imaju aterosklerotsku bolest srca. Leti su infarkti najčešći pri nestabilnom vremenu, posebno ako je propraćeno hladnim strujanjima s pljuskovima i grmljavinom.

Akutni bolesnici, pre svega, reaguju na vremenske prilike s visokom vlagom i dužim trajanjem toplog perioda u hladnom delu godine i hladnog perioda u toplom delu godine.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

"Bolesnici se žale na bol iza grudne kosti koji doživljavaju kao pečenje, žarenje ili tegobu u grudima koja se širi u celo sredogruđe i najčešće u levu ruku, a moguća je propagacija u obe ruke, vrat, vilicu i iza plećki. Intenzitet bola je od blagog do najjačeg, u trajanju reda sekunde do više minuta pa i duže. Opisani bolovi koji traju duže od 10 minuta uvek zahtevaju ispitivanje kako bi se isključilo postojanje srčanog udara. Izuzetak su bolesnici koji boluju od šećerne bolesti kod kojih su mogući veliki, bezbolni infarkti, gde gušenje i hladno preznojavanje mogu da budu ekvivalent bolu. Mogući su i atipični bolovi u infarktu koji idu sa mučninom, gađenjem, povraćanjem i bolom u stomaku zbog čega često ovi pacijenti sa srčanim udarom donjeg zida završe na pregledu kod hirurga umesto kardiologa. Za sve pacijente savetujemo da pri pojavi ovih tegoba odmah pozovu službu hitne medicinske pomoži kako bi za najkraće vreme postavili pravu dijagnozu i započeli lečenje. Borba za svaku srčanu ćeliju je borba sa vremenom da u najkraćem roku što više spasemo oštećeni srčani mišić", savetuje dr Davidović.

U Srbiji se u proseku desi u jednom danu 47 srčanih udara, pri čemu 15 pacijenata umre.

"Od 15 pacijenata 11 bi moglo da preživi srčani udar samo ukoliko bi stavili pod kontrolu najmanje tri faktora rizika koji doprinose razvoju koronarne bolesti srca. To znači, primera radi, da su ti pacijenti bili dovoljno fizički aktivni, da nisu bili pušači i da su se pravilno hranili ne bi imali smrtni ishod. Starosna granica se pomera ka sve mlađoj populaciji i posebne kategorije su mlađi radno sposobni muškarci i žene. Poslednjih decenija šezdesete i sedamdesete godine života su najčešći razlog koronarne bolesti, a savremeni način života ovu starosnu granicu je pomerio ka četrdesetim godinama. To dodatno govori o izostanku primarne prevencije kardiovaskularne bolesti ili neadekvatnoj kontroli faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Zato težište daljeg sprečavanja spuštanja starosne granice i uopšte pojave koronarne bolesti zahteva primenu zdravih stilova života i kontrole pomenutih faktora rizika", zaključuje naš sagovornik.

strana 1 od 2 idi na stranu