Aplikacije za praćenje šire se svetom: Evropska Unija ima keca u rukavu

Kada je francuska vlada prošle nedelje predstavila upozoravajuću aplikaciju "StopCovid" vlasti su drastičnim porukama građane pokušavale da uvere u korist od tog tehničkog pomagala za pametne telefone.

"Ako se aplikacija ne bude koristila, biće više mrtvih, zaraženih i moraćemo da se vratimo u vanredno stanje", izjavio je državni sekretar za digitalna pitanja. Pet dana kasnije, vlada govori o "dobrom početku" i više od milion korisnika, piše Deutsche Welle.

Ali aplikacija je još uvek puna tehničkih problema, pogotovo za korisnike Apple mobilnih telefona. Često se događa da, ako ona na telefonu radi u pozadini ili ako je telefon u režimu uštede baterije, aplikacija ne radi ono što bi trebalo da radi: stupa u kontakt s mobilnim u blizini i registruje eventualni lanac zaraze.

Za turiste - beskorisno

Pored tehničkih problema, postavlja se i pitanje svrsishodnosti za turiste i one koji putuju poslovno. Aplikacija registruje potencijalno zaraženu osobu, ali tek nakon povratka u domovinu i eventualnog alarma koji se aktivira u slučaju kontakta sa zaraženima.

Aplikacija u inostranstvu ne reaguje, dakle ne ispunjava ulogu zbog koje je zamišljena.

Nemačka aplikacija, koja bi ovih dana trebalo da bude puštena u opticaj je, barem što se tiče onih koji koriste iPhone, tehnički zrelija.

Ona u principu funkcioniše kao i francuska, tj. beleži sve korisnike iste aplikacije koji se bar 15 minuta nalaze u blizini, ali za razliku od francuske, kod koje se svi podaci čuvaju centralno, podaci se kod nemačke aplikacije čuvaju lokalno, dakle na samom telefonu.

Na tom decentralizovanom čuvanju insistirali su Google i Apple, ali i nemačke službe za zaštitu ličnih podataka. Centralno se čuva samo anonimni, individualni kod osobe pozitivno testirane na koronavirus.

Aplikacija tada može sama da utvrdi da li je osoba u čijem mobilnom telefonu se nalazi bila na neki način uključena u lanac zaraze.

Francuska je nedavno uvela aplikaciju za praæenje kontakata StopCovid. Foto: EFA-EFE, IAN LANGSDON

Aplikacije na nacionalnom nivou

Sličnu tehnologiju kao i nemačku, upotrebljavaju i nacionalne aplikacija za praćenje pandemije u Austriji i Švajcarskoj. Ali, kako za DW kaže Kristijan Kudera, bečki stručnjak za IT-bezbednost, sve te aplikacije "padaju na međunarodnom testu", jer funkcionišu samo na nacionalnom nivou.

Primer: Jedna konobarica u nekom švajcarskom planinarskom domu je zaražena koronavirusom i njena aplikacija to je javila centralnom švajcarskom serveru.

Ali u isto vreme, nemački gost koji je bio u kontaktu sa zaraženom konobaricom, iako je aplikacija na njegovom mobilnom zabeležila susret sa zaraženom konobaricom, ne šalje alarm jer nema pristup švajcarskom serveru na kojem se nalaze podaci zaražene konobarice. Slična situacija je i u drugim zemljama.

Rešenje bi, naravno, bilo u razmeni podataka više nacionalnih servera. Međutim, "Tehnički je prenos podataka moguć preko GPS-a ili kroz roming. Ali sve su to metode koje, prema mišljenju onih koji se brinu za zaštitu ličnih podataka, ulaze preduboko u privatnu sferu korisnika", kaže Kudera za DW.

Razmena podataka iz aplikacije i politički je više nego sporna. Strahuje se da bi spremnost građana za instaliranje aplikacije za praćenja zaraze pala ako bi se znalo da su ti podaci dostupni i stranim vladama, pa i da se radi o zemljama Evropske unije.

Švajcarski vojnici koriste aplikaciju za praæenje blizine sa decentralizovanom privatnošæu. Foto: EPA-EFE, LAURENT GILLIERON

Nove nevidljive granice

Evropska komisija je već u više navrata upozoravala da je "od posebne važnosti kompatibilnost aplikacije na evropskom nivou", ali pravne podloge za to da se aplikacija učini "evropskijom" za sada nema.

Brisel zato kao keca u rukavu čuva već postojeći Evropski sistem za rano upozoravanje i reakciju (EWRS), dakle klasičnu razmenu podataka između zdravstvenih ustanova pojedinih zemalja-članica.

U svakom slučaju, nemačka aplikacija će ovih dana biti puštena u promet bez funkcije koja omogućava praćenje van granica Nemačke.

Na kraju, postavlja se i pitanje svrsishodnosti aplikacije. Kristijan Kudera objašnjava da bez drugog talasa pandemije uopšte nije moguće zaključiti da li je praćenje preko aplikacije efikasan način u borbi protiv širenja zaraze. Sadašnji podaci suviše su oskudni za neki ozbiljniji naučni zaključak.

Na još jedan problem nedavno su ukazali stručnjaci sa univerziteta u Oksfordu. Prema njihovim istraživanjima, potrebno je da najmanje polovina stanovništva koristi aplikaciju da bi se došlo do pouzdanih naučnih zaključaka.

Ali od takvih brojeva su sve evropske zemlje veoma udaljene. I globalno gledano, podaci su otrežnjujući: u Australiji je u prvom mesecu nakon što je puštena u promet, aplikacija upozorila jednog jedinog korisnika kojeg su vlasti ionako još pre aplikacije preko drugih kanala informisale o mogućem kontaktu sa zarazom.