Wikipedia ne prodaje podatke o svojim korisnicima

Fondacija Wikimedia, koja upravlja najvećom onlajn enciklopedijom, usvojila je novu politiku privatnosti, u kojoj objašnjava kako prikuplja, koristi i upravlja podacima o preko 20 miliona registrovanih korisnika i 490 miliona posetilaca koji mesečno čitaju Wikipediu.

J. J. K.
Podeli

Na zvaničnom blogu fondacije objašnjeno je da ova politika nije menjana šest godina, od 2008, da se u staroj ne pominju neke nove tehnologije i da nije bilo preciznih informacija o tome kako se postupa sa ličnim podacima korisnika.

Imajući na umu pojačanu zabrinutost korisnika interneta posle otkrića Edvarda Snoudena o masovnom nadzoru onlajn aktivnosti, fondacija je u interakciji sa korisnicima sastavila nacrt nove politike privatnosti.

„Jedna stvar koja se nije promenila jeste naš cilj da prikupljamo što je moguće manje podataka o korisnicima”, poručuje Wikipedia.

Akcenat u promenjenom dokumentu je na transparentnosti. Korisnicima je do detalja objašnjeno koji se podaci o njima prikupljaju i kako se koriste. To se odnosi i na volontere koji unose sadržaj u enciklopediju i na posetioce koji je koriste.

U novoj verziji naglašeno je da se podaci o korisnicima nikada ne prodaju. Tu je i rečnik tehnoloških termina koji objašnjavaju šta su, na primer, metapodaci. Objašnjeno je da neke podatke korisnik nesvesno šalje, na primer, ako sa mobilnog telefona prebaci sliku u bazu Wikipedije, a uređaj je podešen da automatski prenosi podatke o lokaciji i vremenu snimanja.

Navedeno je koje tehnologije se koriste za prikupljanje podataka i u kojim slučajevima će oni biti otkriveni: po nalogu suda ili ako korisnik prekrši uslove korišćenja i politiku privatnosti.

„Kao i ostali sajtovi, dobijamo neke podatke o vama automatski kada posećujete sajtove Wikimedije. Oni nam pomažu da poboljšamo korisničko iskustvo. Na primer, da prilagodimo jezik na osnovu geografske lokacije i da analiziramo trendove”, poručuju iz fondacije.

Da bi uneo neki sadržaj na Wikipediju korisnik i dalje neće morati da otvara poseban nalog. U tom slučaju ostaje zabeležena njegova IP adresa i svaki unos ostaje trajno povezan sa tom adresom.

Ukoliko odluči da otvori nalog, ne mora da ostavi pravo ime ni imejl adresu. Ako ostavi email adresu,Wikimedia je neće prodavati niti koristiti za slanje reklamnih poruka.
Nova politika privatnosti sadrži i novi pravilnik o zadržavanju podataka, u kom se detaljno precizira koliko se dugo čuvaju određeni lični podaci.

Prirodne lepote Srbije na fotokonkursu

Fotografijama i dostupni korisnicima Wikipedije iz celog sveta zahvaljujući takmičenju „Wiki voli spomenike”, na kom su naši fotografi učestvovali tri puta. Od 15. juna do 15 jula otvoren je novi konkurs „Wiki voli Zemlju”, takođe u organizaciji Wikimedije.

Ovog puta profesionalci i amateri se pozivaju da fotografišu prirodne lepote Srbije kako bi obogatili multimedijalnu bazu prirodnih dobara. Tročlani žiri odabraće deset najboljih, a najuspešniji će osvojiti vredne nagrade.

Ivan Matejić, jedan od organizatora takmičenja, kaže da u Wikimedijinoj multimedijalnoj ostavi ima dosta fotografija nacionalnih parkova i poznatijih zaštićenih područja iz Srbije, ali za neka prirodna dobra ne postoji nijedan snimak.

Fotografije objavljene pod slobodnom licencom, sa mogućnošću daljeg korišćenja, omogućavaju globalnu vidljivost Srbije i njenih prirodnih i kulturnih dobara. Informacije o konkursu i spiskovi prirodnih dobara nalaze se na sajtu wle.wikimedia.rs.

Izvor: Politika.rs

strana 1 od 8 idi na stranu