Na samoj granici naše pokrajine

Srpska istorija - Ras, Sopoćani, Đurđevi stupovi, Studenica... sve to zvuči tako poznato - u prvi mah svima izgleda kao da su tamo već bili, makar sa školskim ekskurzijama ili možda tokom nekog prolaska ka crnogorskoj obali... Kako god, ako baš i ne možete da se tačno prisetite da li ste stvarno (i kada je to bilo) obišli ove manastire, (a malo lepših od njih postoji u Srbiji) pročitajte pažljivo ovaj putopis i spremite se za put...

Kopaonik je jedna od omiljenih turističkih destinacija, i zimi i leti. Suvišno je iznova opisivati ovu, najpoznatiju srpsku planinu... Zato se možemo radije pozabaviti povratkom sa Kopaonika, istina iz perspektive jednog Beograđanina...

U večitom škripcu sa vremenom, uvek je primamljivo da se, bez mnogo razmišljanja, zaputite do Brusa, projurite pored (veštačkog) jezera Ćelije i, kroz periferiju Kruševca, dohvatite auto-puta. Odatle još nešto manje od dva sata - i došli ste kući. Sva sreća, ponekad se dešava da uobičajene auto-trke nadjača želja da i sam put bude deo odmora. Šteta što uz puteve od „centra“ Kopaonika ka Jošaničkoj Banji i selu Rudnica ne postoji i par velikih tabli sa mogućim itinererima za turiste, sa ucrtanim lokacijama manastira koji se nalaze po dolinama Raške i Ibra. Verovatno bi to mnogima dalo ideju za ovakvo, skromno hodočašće po najlepšim srpskim manastirima.

Put sa jugozapadne strane planine, odakle se - kad je lepo vreme - mogu kao na dlanu videti i vrhovi Golije i Javora, ali i veliki deo Kosova, vodi preko Rudnice ka Raškoj i Novom Pazaru. Put je pretežno makadamski, mada dosta prometan i takav je sve do silaska u podnožje Kopaonika. Nemojte se iznenaditi kada se, po obavljenom veleslalomu niz Kopaonik, stvorite među brojnim policajcima i parkiranim kamionima - i nađete dakle na samoj administrativnoj granici naše pokrajine. To verovatno neće doprineti boljem raspoloženju putnika, ali...

Lep put od nekih devet kilometara dovodi vas brzo do Raške i skretanja za Novi Pazar, a odatle imate još dvadesetak kilometara do Novog Pazara ili, još bolje, odvajanja za Tutin. Sa tog puta dalje skrećete za Sopoćane, što je bio i prvi cilj putovanja. Kako napredujete deonicom Raška - Novi Pazar, tako možete i da pratite prelaz iz jedne u drugu kulturu, table i putokaze od ćiriličnih do latiničnih... Zatim sledi silazak sa puta i odvajanje za Sopoćane, putem pored kvantaške pijace. Ne može se reći da sve vreme imate jasne putokaze i da povremeno ne dolazite u nedoumicu da li ste još uvek na dobrom pravcu i putu. Bez otvaranja prozora i raspitivanja kod lokalnog stanovništva, verovatno ćete napraviti bar tri pogrešna skretanja. I u delu samog Novog Pazara, kod Jugopetrolove pumpe, izlazite na raskrsnicu gde možete i pravo i levo i desno (a i u rikverc)... (tačan odgovor pod „a“ - pravo) Dakle, turisti - pitajte, a vi, zaposleni u ministarstvu kulture - obeležite sve pravce ka srpskim manastirima onako kako to oni zaslužuju...

U svakom slučaju, posle još desetak kilometara vožnje po ne baš savršenim putevima, stižete do manastira Sopoćani. Kao i u svim drugim manastirima, ukoliko vas zanima istorija ili nešto iz života manastira, uvek će se naći neko ko će biti vaš domaćin - i biće sa vama dokle god ste vi raspoloženi da slušate. Nas je kroz divne freske manastirske crkve proveo monah Teoktist. Hvala mu još jednom. Ovaj manastir, inače zadužbina Kralja Uroša prvog, sagrađen je u drugoj polovini trinaestog veka, blizu drevnog Rasa, središta srpske države i duhovnosti u srednjem veku. Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici, a u crkvi je sahranjeno nekoliko članova kraljevske porodice Nemanjića, pa je to u neku ruku i mauzolej kraljevske porodice (Ana Dandolo, majka kralja Uroša, Stefan Prvovenčani i brat od strica knez Đorđe. Tu je sahranjen i sam ktitor).