Antibiotici: veća šteta nego korist

Često i prekomerno pijenje antibiotika mač je sa dve oštrice. Ovi lekovi koje lekari najčešće propisuju, naročito za vreme zimskih infekcija, mogu da poremete crevnu, a kod žena i vaginalnu floru. I što je možda opasnije, preteranom upotrebom antibiotika slabi se glavni oslonac zdravlja - imunitet.

Iako se uspešno bore protiv loših bakterija koje su izazvale infekciju, antibiotici istovremeno „ubijaju“ i one dobre bakterije. Što je antibiotik jači, to su veće šanse da se kod nekog jave stomačne ili vaginalne tegobe. Zbog toga lekari savetuju da se uz pijenje antibiotika istovremeno uzimaju i preparati koji suzbijaju posledice koje ovi lekovi mogu da izazovu.

Prema rečima Sunčice Veličković, farmaceuta iz „Farmaceutskog jezgra“, dobre bakterije su u prirodnoj ravnoteži sa gljivicama, koje su redovni stanovnici našeg organizma:

"Antibiotici narušavaju tu ravnotežu, tako što ubijaju dobre bakterije. To onda omogućava gljivicama da se više razmnože i prevladaju u organizmu. Ravnoteža se narušava u svim delovima tela, koži, ustima, ali je najuočljivija upravo u crevnoj, odnosno vaginalnoj sredini".

Tiho i nevidljivo, antibiotici čine još opasniju stvar: narušavaju imunitet. Jer, prema rečima naše sagovornice, ovi lekovi uništavaju prijateljske bakterije koje pomažu da se svari hrana koju unosimo, i da se iz nje uzmu sve one hranljive materije koje su potrebne za održavanje otpornosti organizma.

Tegobama su skloniji stariji, kod kojih je prirodno oslabljen imunitet ili boluju od hroničnih ili imunosupresivnih bolesti, ali i deca kojima još imunitet nije sasvim izgrađen.

"Oni koji tokom godine češće piju antibiotike skloniji su digestivnim problemima i infekcijama u vagini. Takođe, žene koje su osetljivije na vaginalne tegobe, takođe su podložnije razmnožavanju gljivica tokom ili posle upotrebe antibiotika", kaže Sunčica Veličković za "Novosti".

Već posle prve tablete, kod nekih će se javiti zatvor, mada češće prolivi, gasovi, osećaj nadutosti trbuha i glasni zvuci koji se javljaju u stomaku pri varenju hrane. Da do svega ovog ne bi došlo, dr Božidar Bojić, gastroenterolog iz beogradske bolnice „Zvezdara“, savetuje da se uporedo sa uzimanjem antibiotika počne sa pijenjem probiotika:

"U pilulama probiotika nalazi se dovoljan broj dobrih bakterija koje naseljavaju debelo crevo. Tako se vraća narušena ravnoteža bakterija i gljivica, pa se sprečavaju neprijatne posledice pijenja antibiotika. Što se pre počne sa probioticima to će se napraviti manja šteta."

Prema rečima dr Bojića, dovoljno je svakog jutra, za vreme antibiotske terapije, popiti jednu kapsulu probiotika. "Zbog produženog dejstva antibiotika, probiotike treba piti i mesec dana posle završene terapije."

A, kad antibiotik probije odbrambenu liniju vaginalne flore, gljivice počinju masovno da se razmnožavaju. Među njima dominira kandida, koja je i najčešći uzročnik infekcije kod žena.

Prema rečima primarijusa dr Mirjane Velimirović, ginekologa iz Doma zdravlja „Savski venac“, uobičajeni simptomi gljivične infekcije su beličasto-žućkasti, sirasti iscedak iz vagine,peckanje, crvenilo, neprijatan osećaj i svrab. "Sve žene koje su sklonije gljivičnim infekcijama i kojima se jave ovi simptomi potrebno je da istovremeno koriste vaginalne tablete. One sadrže materije koje iz glikogena stvaraju mlečnu kiselinu koja osigurava nizak nivo Ph vrednosti sredine. Na taj način one čine prvu odbrambenu liniju u nastupanju različitih infekcija", kaže dr Velimirović.

Terapija traje najviše sedam dana, za koje vreme bi simptomi infekcije trebalo da nestanu. Ponovljena infekcija obično ukazuje na slabiji imunitet ili na druge bolesti.

Foto: Kittikun Atsawintarangkul / FreeDigitalPhotos.net