Karadžić: "Mladi mogu do vrha, 'A' tim do Mondijala"

Prva polovina 2008. godine bila je doba velikih problema za srpski fudbal – liga je i dalje bivala sve regularnija, reprezentativci su se spremali da na televiziji prate Evropsko prvenstvo, a predsednik Saveza je bio van domašaja organa gonjenja. Izbori zakazani za sredinu jula ličili su na farsu, ali su njihove posledice neočekivano bile izuzetno pozitivne. Novi predsednik Fudbalskog saveza Tomislav Karadžić se sa zadovoljstvom osvrće na prvih pet meseci svog mandata.

"Verujem da smo za ovih pet meseci, od kada smo preuzeli rukovođenje savezom, napravili dosta pozitivinih pomaka. Rezultati su evidentni, naročito na planu reprezentativnog fudbala, a ono što nas najviše zadovoljava je to što posle više godina, ili čak decenija, ulazimo u investiciju koja podrazumeva da će naši mladi naraštaju imati krov nad glavom. Taj centar će se praviti u Pazovi, mi smo već potpisali ugovor, i nadam se da ćemo u Aprilu staviti kamen temeljac, i u sledećih godinu i po dana imati fudbalski raj na perferiji Beograda.“

Posle niza godina u kojima je fudbal u Srbiji bio simbol neuspeha, odlične igre i dobri rezultati reprezentacije ove jeseni popravili su percepciju omiljenog sporta nacije. Ta promena mora biti iskorišćena za strateški napredak fudbala, smatra Karadžić.

„Što se tiče rezultata reprezentacije, mislim da su oni bili impozantni. Verujem da će mlada selekcija sredinom sledeće godine u Švedskoj prvi put osvojiti prvo mesto. Dva puta smo bili vicešampioni, i tu ima mnogo kvalitetnih ekipa, ali mislim da seniorima predstoji teža borba da se kvalifikuju i odu u Južnu Afriku. Prva na rasporedu je utakmica sa Rumunijom u Bukureštu, a posle toga ćemo videti kako će se sve odvijati. Svi konstatujemo da smo uradili više nego što smo očekivali. Napravili smo ekipu ljudi koji znaju šta hoće, malo nas je i sreća služila, ali sada ulazimo u godinu u kojoj rezultati tek treba da dođu.“

Prvi korak već je načinjen. Fudbalski savez je iskoristio, po starom ovdašnjem običaju, poslednji petak 2008. da potpiše ugovor sa opštinom Stara Pazova o izgradnji Kuće fudbala i nacionalnog trening centra. Zahvaljujući tome aktivirana je donacija UEFA vredna 3 miliona evra, što je oko 30 posto potrebnih sredstava.

"Važno je što smo završili posao oko Kuće fudbala, pošto smo tu ranije ličili na Palestinu, i bili među pet reprezentacija od ukupno 208 na svetu čiji savez nema svoju kuću fudbala. Prilika je da, uz podršku ministarstva sporta, i Blatera i Platinija, imamo praktično 70 do 80 odsto zatvorenu finansijsku konstrukciju, što u ovim finansijski teškom vremenima ukazuje na stabilnost i izvesnost projekta.“

U 2009. godini čelnik srpskog fudbala ima ogromne ambicije.

"Želja mi je da se plasiramo na Svetsko prvenstvo. To je jedan od najvažnijih momenata. Jednog dana, kad budemo u situaciji da odemo na svetsko i evropsko prvenstvo zaredom, onda ćemo znati da je srpski fudbal izašao iz krize. Da se kvalifikujemo za Svetsko prvenstvo, da nam najmanje jedna selekcija osvoji zlatnu medalju, i da nam regularnost bude još bolja nego što je sada. Činjenica je da se to poboljšava, i nadam se da ćemo regularnost uspeti da dovedemo do savršenstva, iako to nije lako“.

Uprkos svim uspesima, Karadžić upozorava da put srpskog fudbala ka izlasku iz krize nije još uvek ni blizu kraja.

„Ovde postoji i problem privatizacije. Državi je teško da se opredeli da investira u nešto što sutra može biti u privatnom vlasništvu. Ali voo što država radi za fudbalski savez, to će uvek biti nacionalno, i tu nema greške. Zbog toga sve što radimo spada u pragmatizam i potrebu za generacije koje dolaze. Mislim da sledeća godina treba da bude godina donošenja novih zakona o sportu, prvih inicijativa za privatizaciju, a paralelno sa tim i infrastkturnih zahteva“.

Ključni dan za fudbalsku 2009. biće 28. mart, kada bi u Konstanci nacionalni tim Srbije mogao da zada konačni udarac Rumunima i jednom nogom uđe u avion za Južnu Afriku, ili državu koja će zameniti još uvek zvaničnog domaćina ako i kada se utvrdi da je organizacija Mundijala za njih preveliki zalogaj. Ukoliko Antićev tim uspe u tome, biće to prvi korak ka konačnom cilju – povratku srpskog fudbala u evropski i svetski vrh.