"CIK je jedan od lidera u svetu"

"Ova studija je predvidela, vrlo precizno i dokumentovano, sve segmente razvoja od programskih do finansijskih sadržaja, ali pokazalo se da praksa i život mogu elastičnije da primenjuju tako pripremljene materijale" primetila je Živančević. Ona je najzaslužnija da se od projekta započetog 2002, preko formiranja 12-članog ekspertskog tima do nalaženja partnera u inostranstvu, pre svega Ministarstva inostranih poslova Italije, stiglo do zvaničnog otvaranja CIK-a.

Sumirajući rezultate od 10. oktobra 2009. kada je počela prva faza planiranog razvoja do sada, ona je Tanjugu rekla da je najvažnije da je "Institut programski postavio svih šest organizacionih jedinica i sve službe funkcionišu i rade punom parom, a pošlo se od nule".

Za neke službe - nematerijalno nasleđe, arhitektonsku konzervaciju, kako je ukazala Živančević, nisu imali pripremljene profesionalne, savremeno edukovane, kadrove i "tek sada, kroz programe sa Italijanima, ide se na sistematsku obuku stručnjaka".

Kada je odlučeno da Institut dobije zgradu koja ima oko 2000 metara kvadratnih to je, prema njenoj oceni, izgledalo da će biiti dovoljno, ali sada primećuje da je prostor "nedovoljan, tesan, i ne mogu da se razvijaju sve aktivnosti onako kako savremena praksa to nalaže".

prof. dr Mila Živaèeviæ

Podsetivši da je "Institut, pre svega, obrazovna, naučno-istraživačka ustanova, koja neprekidno traži načine da savremeni, teorijski, metodološki koncept, vezan za obrazovanje i za nauku o konzervaciji, primenjuje u praksi", Živančević je istakla da je naglasak stavljen na edukaciju i razvoj programa koji Institut direktno povezuju sa univerzitetskim obrazovanjem.

"Mi smo studije modifikovali, učinili primerenijim onome što su istinske potrebe, pre svega muzeja u Srbiji i regionu" objasnila je ona i dodala da se od ove školske godine realizuju na Univerzitetu "Singidunum" sa kojim je Institut ravnopravni partner.

Za sada postoje osnovne studije konzervacije, plus dva mastera i u planu su i doktorske studije.

Živančević je ostvarila i svoju ideju o permanetnom obrazovanju kroz kurseve za profesionalce iz muzejske mreže Srbije i regiona.

Bez lažne skromnosti, ona istice je Institut "danas jedan od lidera u svetu kada je reč o definisanju i primeni preventivne konzervacije materijalne i nematerijalne baštine".

Institut je podelio Srbiju na pet regiona i odredio za svaki je po jedan muzej zadužen da okuplja ostale iz svoje oblasti i da ih edukuje za preventivnu konzervaciju.

"Ove godine počinjemo sa programom koji se odnosi na izložbene prostore, a treba da se završi ciklus koji je vezan za pakovanje i transport eksponata", navela je Živančević.

Mozaik (detalj), culturakulturaserbia.org

Govoreći o međunarodnoj saradnji Instituta, direktorka je na prvo mesto stavila donaciju italijanske vlade, zahvaljujući kojoj su pripremili prostor u kome danas rade, dok je Visoki institut za konzervaciju iz Rima omogućio usavršavanje postojećih profesionalaca.

Institu odlično sarađuje sa vodećim međunarodnim ali i lokalnim institucijama i muzejima, uključujući UNESCO, ICOM, IČROM, Zavod za zaštitu spomenika, muzejima u Beogradu, Vršcu, Smederevu, Sofiji, Prokuplju, Maticom srpskom.

"Imamo veoma dobru saradnju i sa Francuskom. Master iz preventivne konzervacije se realizuje od početka, sa kolegama sa Sorbone i drugih francuskih institucija, a sarađujemo i sa nekim univerzitetima iz Švajcarske. Ove godine ozbiljno se uključuju i kolege iz Amerike, pre svega iz Kalifornije", rekla je Živančević.

Ona je veoma zadovoljna što su sada edukatori domaći stručnjaci koji su stekli nova znanja tokom usavršavanja u inostranstvu i prenose ih na mlađe kolege a odnose se na konzervacije slika,tekstila, metala i kamena.

Jedna od izuzetno važnih organizacionih jedinica Instituta je Centar za multidisciplinarna istrazivanja u kome se, kako je rekla dr Živcančević, između ostalog bave "proučavanjem pojave vlage u starim arhitektonskim zdanjima, uticajem zagađenja životne sredine na strukturu i materiju kulturnog dobra, upotrebom lasera u konzervaciji..."

Najnovija oprema za laser i za 3D skener nabavljena u Italiji i spremna je da bude montirana da bi počela restauracija kamenih ploča iz prijepoljskog muzeja za koje se veruje da su najstariji primerci vizantijnskih natpisa pronađeni kod nas.