Malverzacije bivšeg direktora EDB-a

Afere sa zloupotrebom državnog novca i velikim platama direktora javnih preduzeća kao da su zaboravljene jer, iako su i premijer i ministri obećali kažnjavanje i preispitivanje trošenja novca, građani Srbije nemaju informacija da će se to ikada i dogoditi. Tako Branislav Uskoković nastavlja da uživa u blagodetima koja je stekao na funkciji.

Uskoković, kome će se iznova suditi, uživa u blagodetima imovine i nekretnina koje je stekao kao direktor EDB-a tokom 10 godina na funkciji i po svoj prilici i ne treba da se plaši da će mu to bogatstvo država ikada oduzeti.

Porodica Uskoković tako i dalje može da bira u kojoj će se od 32 kuće nastaniti - da li će živeti u nekom od 19 stanova u Beogradu ili možda u Budvi, Podgorici, Parizu.

Malverzacije direktora Uskokovića otkrili su radnici EDB-a, koji su posle petooktobarskih promena formirali i komisiju, koja je javnosti predstavila nekretnine, ali i luksuzne automobile u kojima je direktor voleo da se vozi.

Elektromonter Dragoslav Medojević, koji je bio član te komisije, kaže da radnici nisu ni sanjali koliko će bogatstvo otkriti.

"Mi smo znali da ima zloupotreba, ali ne toliko - to je preterano, čak smo i psihologe pitali šta je to i nisu mogli da opišu kako neko ima toliku želju za novcem", rekao je Medojević.

"Mi smo izvadili lične dohotke i za sve vreme koliko je bio direktor izašlo je oko 112.000 maraka. Pa, da ništa nije jeo, nije mogao jedan stan da kupi", dodao je on.

Posle najnovije odluke Vrhovnog suda, Uskokoviću će se suditi zbog zloupotrebe službenog položaja, ali ne i zbog falsifikovanja službene isprave jer je to delo posle 10 godina zastarelo. U Okružnom sudu nisu mogli da komentarišu za B92 zbog kojih nepravilnosti su neke prijave zastarele i da li će se pokrenuti postupak za oduzimanje nelegalno stečene imovine jer još proveravaju kada će predmet stići iz Vrhovnog suda, a tu odluku čekaju i Uskokovićevi akdvokati.

Da nije bilo upornosti radnika, ko zna da li bi nadležni državni organi sami istraživali Uskokovićeve malverzacije.

"Mi smo ispitali samo 10 odsto dokumentacije i posle smo se pitali sta je sa ostalih 90 odsto, niko nije hteo da nam pomogne, ne znam čija je to bila želja da se zataška", navodi Medojević.

I drugi slobodni

Slobodni šetaju i nekadašnji funkcioneri režima Slobodana Miloševića koji su tokom devedesetih iznosili državni novac na privatne račune u inostranstvu.

Bez sudskog epiloga su tako i višemilionske sume novca koje su pronađene na privatnim računima Dragana Tomića, Dragomira Tomića, Milovana Bojića.

Bojiću je čak odblokirano dva miliona franaka i danas je uspešan vlasnik klinike Ostrog, kao i jedan od osnivača privatnog medicinskog fakulteta.

Bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv finansijskog kriminala u MUP-u Srbije Josip Bogić kaže da borba protiv organizovanog kriminala mora da se usmeri i na oduzimanje imovine.

"Međutim, problem je što ne postoji politička volja da se to uradi", kaže Bogić.

"Političke partije, kad formiraju određenu vladu, gledaju svoje partijske interese. Prilikom podele određenih resora oni ministarstva doživljavaju kao sopstvenu svojinu", smatra Bogić.

I posle 2000. u javnosti su se pojavljivale informacije o proneverama državnog novca. Sada je već zaboravljen slučaj bivše ministarke Marije Rašeta-Vukosavljević, koja je osumnjičena za nenamensko trošenje novca pri opremanju VIP salona na Aerodromu.

Jedan od retkih slučajeva sa sudskim epilogom je afera sa bivšim šefom Đinđićevog kabineta Nemanjom Kolesarom, koji je nedavno oslobođen optužbi za utaju poreza zbog nedostatka dokaza.