Mjanmar: Vojna hunta preti silom

Hunta je poslala vojne kamione da patroliraju ulicama u blizini čuvene pagode Švedagon, glavnog mesta okupljanja budističkih monaha, koji predvode najmasovnije proteste u toj zemlji u poslednjih 20 godina. Više desetina hiljada budističkih monaha nastavilo je danas proteste protiv vojnog režima u Rangunu, najvećem gradu Mjanmara.

Monasi, koji protestuju već nedelju dana zahtevajući okončanje 45 godina duge vladavine vojnog režima, danas su uzvikujući "Demokratija, demokratija" , prošetali ulicama Ranguna i Mandalejem, drugim najvećim gradom. Uprkos današnjim upozorenjima vojske, za vreme protestne šetnje na ulicama Ranguna nije bilo vojnika.

Monasima su se danas pridružili članovi opozicione Nacionalne lige za demokratiju i studenti. Oni su u protestnoj šetnji prošli ulicama grada od pagode Švedagon do pagode Sule u centru Jangona, udaljene jedna od druge dva kilometra.

Generali su zapretili silom posle jučerašnjih demonstracija, u kojima je učestvovalo oko 100.000 ljudi.

To su, zasad, najmasovnije demonstracije protiv vojnog režima u Mjanmaru (bivša Burma) od demokratske pobune 1988, koju je hunta ugušila u krvi.

Povorku demonstranata predvodilo je oko 20.000 monaha u jarko žutim i crvenim odorama, za kojima je išlo više desetina hiljada građana. Protestima su se juče priključili studenti i neke filmske i muzičke zvezde.

Predsednik SAD Džordž Buš najavio je danas da će vojnoj hunti u Mjanmaru uvesti nove sankcije i pozvao Ujedinjene nacije da se priključe pritiscima na režim u toj zemlji kako bi se pomoglo opozicionom pokretu.

U govoru koji je održao u Generalnoj skupštini UN, Buš je najavio pooštravanje finansijskih sankcija protiv lidera režima i onih koji ih finansijski podržavaju. Buš je najavio i proširenje zabrane izdavanja viza odgovornima za najflagrantnija kršenja ljudskih prava i članovima njihovih porodica.

Evropska unija je pozvala vojnu huntu u Mjanmaru da ne koristi silu protiv demonstranata, nego da pokuša problem da reši pregovorima. EU je veoma zabrinuta zbog situacije u Mjanmaru i pomno je prati, ali za sada se ne razmišlja o proširivanju sankcija protiv vojne hunte, rekao je portparol EU Amadeu Altafaj Tarido, prenosi AP.

Protesti u Mjanmaru počeli su 19. avgusta kao pokret protiv "ekonomskog despotizma" pošto je vlada iznenada povećala cenu goriva 500 odsto, izazvavši time drastičan rast životnih troškova.

Budistički monasi su se pre osam dana priključili političkom pokretu i pozvali građane da izađu na ulice. Jedan monah je u govoru tražio oslobađanje opozicione liderke Aung San Su Ći i pokretanje procesa nacionalnog pomirenja.

Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir, provela je, od proteklih 18 godina, skoro 12 godina u pritvoru pošto je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima 1990. Vojni režim je odbio da preda vlast. Su Ći je od tada u više navrata hapšena, a od maja 2003. nije ni oslobađana.

Kina: Politika nemešanja

Kina je danas negirala da je uključena u zbivanja u Mjanmaru, gde vojna hunta preti da će reagovati na prodemokratske proteste.

Protesti u Mjanmaru doveli su Kinu u neugodan položaj, zbog političke podrške koju Peking daje tamošnjem režimu i razvijenih ekonomskih veza sa vladom u Rangunu.

Kina je, međutim, u prvom zvaničnom reagovanju na događaje u Mjanmaru saopštila da ima minimalne kontakte sa bilo kojom od suprotstavljenih strana i da ostaje privržena svojoj dugotrajnoj politici nemešanja u unutrašnje stvari svojih saveznika.

"Dosledno se pridržavamo principa o nemešanju u unutrašnje stvari drugih", naglasio je Džang Džađin iz partijskog odeljenja za međunarodne odnose, na konferenciji za medije.

Smatra se da Kini ne odgovaraju nemiri u susednom Mjanmaru, a pojedine diplomate pretpostavljaju da će Peking uticati na režim u Rangunu da bude uzdržan u situaciji kada se zemlja suočava sa najvećim protestima za skoro pune dve decenije, preneo je Asošijeted pres.

Danas je i portparolka ministarstva spoljnih poslova Điang Ju podsetila na stav Kine o nemešanju. "Nadamo se da će Mjanmar i narod te zemlje naći najbolji put da se reši sadašnja kriza", rekla je ona novinarima.

Zapadne zemlje primenjuju političke i diplomatske sankcije prema mjanmarskoj hunti, zbog odbijanja da uspostavi demokratiju, ali pomoć Mjanmaru iz Kine umanjuje efekat tih mera.