Povećanje kamata na kredite?

Naime, građani koji nameravaju da uzmu keš ili potrošački kredit mogli bi da plaćaju veću kamatu od ponedeljka ukoliko NBS obaveznu re­zer­vu banka­ma po­dig­ne sa sadašnjih 40 na 60 od­sto. Dok bankari još uvek prave računicu koliko će to da poveća cenu kredita, ekonomsiti smatraju da to neće smanjti ni potražanju za kreditima niti će i uticati na smanjenje inflacije.

Banke su do sada kod Narodne banke morale da polože obaveznu rezervu od 40 evra na svakih 100 koje bi uzele iz inostranstva, a kojima finansiraju kredite kod nas. Ubuduće to bi moglo da bude 60 na 100 evra. Pošto je to veliki trošak bankama jer njihov novac stoji, ekonomisti smatraju da će banke izgubljeni novac nadoknaditi kroz veće kamate.

Ukoliko sada hoćete da podignete kredit, primera radi, minimalna potrebna plata je 420 evra za kredit od 2.000 evra. Daje se 20 odsto depozita - 500 evra, a na 18 meseci  rata je 140 evra, kamata 14,5 odsto, a dodatani administrativni troškovi 80 evra.

Pojedini bankari smatraju da bi kamate na potrošačke i keš kredite mogle da budu veće i za 7 odsto. Ipak, za sada većina banka čeka zvaničnu odluku centralne banke o povećanju obavezne rezerve da bi potom mogle da reaguju.

"Ne mogu da tvrdim da će se mere odmah odraziti na građane jer svaka banka samostalno odrediti šta će uraditi sa kamatama. Sigurno je da će te mere uticati na cenu novčanih sredstva na bankarskom tržištu”, kaže Predrag Mihajlović, potpredsednik Komercijalne banke.

Prema rečima ekonomista, i uz dalji rast kamata građani se neće prestati zaduživati kod banaka. "U decembru prosečna zaduženost svakog zaposlenog iznosila je 714 evra, a sada je to već 800 evra. To znači da će, i uz dalji rast kamata, građani nastaviti da se zadužuju kako bi eventulno otplatili i stare kredite, a sve to moglo bi da dovede do bankrota, što smo videli u Hrvatskoj ili Češkoj", kaže ekonomista Đorđe Đukić.

On navodi da je, poređenja radi, prosečna kamata na potrošačke kredite u Hrvatskoj 6 odsto, a u Srbiji 29 odsto.

Inače, Narodna banka obrazložila je da su ovakve restriktivne mere neophodne jer očekuje manje zaduživanje građana, a samim tim i smanjenje inflacije, koja je u prva četiri meseca iznosila četiri odsto. Planirana godišnja inflacija je između 9 i 10 odsto.