Zakon o štrajku još na stolu

Radna grupa nije završila posao na izradi tog akta u četvrtak, kako je bilo najavljeno, a ministar rada i socijane politike najavljuje da će taj zakon u redovnu proceduru ući u septembru.

Ljajić je rekao i da zakonom o štrajku neće biti zabranjeno protestovanje na ulicama. "Jasno je da kada se štrajkuje u krugu firme to je štrajk, a kada se izadje na ulicu to je protest. Zakonom neće biti zabranjeno ljudima da izadju na ulice", kaže Ljajić, posle Kolegijuma Socijalno ekonomskog saveta.

Kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta Srbije saopštio je juče da novi zakon o štrajku može da se donese samo ako postoji konsenzus vlade, poslodavaca i sindikata.

Kako je navedeno, Kolegijum Saveta je saglasan da ne postoji razlog da se žuri sa izradom i usvajanjem novog zakona o štrajku i dogovoreno je da tripartitna radna grupa nastavi sa radom kao bi se došlo do što kvalitetnijeg teksta.

Radna verzija zakona predvidja da štrajk može da se organizuje na radnom mestu, mirnim okupljanjem zaposlenih u prostorijama ili krugu poslovnog prostora poslodavca, ali i nedolaskom zaposlenih na rad.

Zaposleni, takođe, slobodno odlučuju o učešću u štrajku, ne smeju biti sprečeni, niti izložen pretnji ili prinudi da učestvuje u štrajku.

U tekstu radne verzije zakona, u koju je Tanjug imao uvid, obe strane su dužne da od dana najave štrajka i za vreme štrajka pokušaju sporazumno da reše nastali spor, kao i da saradjuju radi obezbedjivanja minimuma procesa rada.

Štrajk je zabranjen u delatnostima od opšteg interesa, kao što je Vojska Srbije, BIA, vatrogasna služba, sudije i tužioci, hitna medicinska pomoć i kontrola letenja.

Minimum procesa rada predvidjen je, izmedju ostalog, i za delatnosti kao što su snabdevanje vodom, železnički i poštanski saobraćaj, telekomunikacije, zdravstvena i veterinarska zaštita, osnovno obrazovanje...

Minimum procesa rada utvrdjuje se zakonom, uz pribavljeno mišljenje socijalno-ekonomskog saveta, kolektivnim ugovorom ili arbitražom.

Kada je reč o pravima zaposlenih, organizovanje odnosno učešće u štrajku koji je u skladu sa zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, niti može da bude osnov za utvrdjivanje materijalne ili druge odgovornosti.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja ostvaruje u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.

Sporazumom o prestanku štrajka može se utvrditi isplata zarade za vreme štrajka.

Organizator štrajka i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne mogu da sprečavaju poslodavca da obavlja delatnost, niti da sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.

Zaposleni koji ne dolaze na rad, za vreme štrajka ne mogu obavljati profesionalnu aktivnost kod drugog poslodavca.

Radna verzija zakona, u delu koji se odnosi na posledice štrajkovanja, predvidja da zaposlenom ne može prestati radni odnos zbog učešća u štrajku, osim ako odbije da radi kako bi se ostvario minimuma procesa rada, ili ako učestvuje u nezakonitom štrajku.