Spoljnotrgovinski deficit 2 mrld.€

Republički zavod za statistiku je saopštio da je za prva četiri meseca ove godine vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom poresla za 32,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je spoljnotrgovinski deficit dostigao oko dve milijarde evra.

Republički zavod za statistiku je saopštio da je za prva četiri meseca ove godine vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom poresla za 32,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je spoljnotrgovinski deficit dostigao oko dve milijarde evra.

Izvoz iz Srbije vredeo je oko 1,88 milijardi evra što je takođe za 35,3 odsto više nego u istom periodu 2006. godine.

Uvoz je dostigao oko 3,96 milijardi evra što je za 31,3 odsto više nego u istom periodu lane.

Spoljnotrgovinski deficit iznosio je 2,07 milijardi evra što je za 27,9 odsto više nego u prva četiri meseca 2006. godine, piše u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 47,6 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,2 odsto.
Povećanje uvoza od početka godine do aprila posledica je povećanog uvoza energenata, koji čini 19,5 odsto ukupnog uvoza, kao i uvoza rude bakra i gvožđa koje se koriste za proizvodnju osnovnih i drugih metala, a koji na svetskom tržištu imaju povoljnu cenu, a takođe i porasta javne i lične potrošnje.

Do povećanja izvoza došlo je zbog obavljene privatizacije i restrukturisanja preduzeća, kao i potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama-potpisnicama Pakta o stabilnosti, piše u saopštenju.

Suficit u razmeni hrane i gotovih tekstilnih proizvoda

U razmeni hrane ostvaren je suficit, a izvoz povrća i voća vredeo je 98 miliona dolara, dok je od izvoza žitarica i proizvoda od njih ostvareno 108 miliona dolara. Suficit je ostvaren i u razmeni gotovih tekstilnih proizvoda, zahvaljujući potpisanom Sporazumu sa Evropskom unijom i preferencijalnom statusu koji uživa srpska tekstilna roba.

Najviše su se izvozio materijal za reprodukciju sa 68,7 odsto, odnosno oko 1,7 milijardi dolara, zatim roba za široku potrošnju, sa
učešćem od 24,8 odsto i vrednosti od 617,8 miliona dolara i oprema, sa učešćem od 6,5 odsto i vrednosti od 160,9 miliona dolara.

I u strukturi uvoza dominirao je materijal za reprodukciju sa 62,1 odsto učešća, odnosno vrednosno oko 3,2 milijarde dolara.

Sledi roba za široku potrošnju sa 21,3 odsto učešća u uvozu i vrednosno oko 1,1 milijardu dolara i oprema sa učešćem od 16,6 odsto i vrednosno ostvarenim rezultatima od 869,9 miliona dolara.

Najviše se izvozilo u Italiju (337,8 miliona dolara), zatim u Bosnu i Hercegovinu (286,3 miliona dolara) i u Nemačku (250,5 miliona dolara).

U uvozu glavni partner bila je Ruska Federacija (872,5 miliona dolara), sa kojom je ostvaren i najveći deficit zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Slede Nemačka (467,2 miliona dolara) i Italija (415,3 miliona dolara).

Više od polovine ukupne razmene ostvareno je sa članicama EU, a suficit u razmeni zabeležen je sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom.

U izvozu najveće učešće imaju gvožđe i čelik (372 miliona dolara), obojeni metali (215 miliona dolara), odeća (131 milion dolara), proizvodi od metala (111 miliona dolara) i žitarice i proizvodi (108 miliona dolara), čije je ukupno učešće u izvozu iznosilo 37,6 odsto.