Zakupci kancelarija duguju još više: Najveći problem nenaplaćena potraživanja

Zaključno sa poslednjim danom prošle godine iznosila su 8,2 milijarde dinara,a iako su gradovi preduzimali mere za naplatu zakupnine, ipak nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja, pokazala je revizija svrhe poslovanja koju je sprovela Državna revizorska institucija (DRI).

Najveći problem u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, koji su obuhvaćeni ovom revizijom, su nenaplaćena potraživanja, odnosno to što se zakupci ne pridržavaju obaveza i ne plaćaju na vreme zakup, saopštili su predstavnici DRI na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati revizije "Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave".

Tako na primer, revizijom je utvrđeno da iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starijih od tri godine čini 73 odsto ukupnog iznosa potraživanja.

Državni revizor Nikola Stefanović naveo je da je revizijom utvrđeno da su grad Beograd i gradovi Niš i Novi Sad mogli značajno da uvećaju prihode od zakupa poslovnog prostora strateškim upravljanjem, uspostavljanjem sveobuhvatne evidencije, preduzimanjem efikasnih mera prilikom davanja u zakup poslovnog prostora i adekvatnom kontrolom.

Nalaz revizije da je da u tim gradovima nije uspostavljena sveobuhvatna evidencija poslovnog prostora jer se razlikuju podaci o broju i površni poslovnog prostora evidentiranog u poslovnim knjigama sa podacima iz baze podataka za obracun i naplatu naknada zakupcima prostora.

Takođe, nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine koja se znatno razlikuje među gradovima, naveo je Stefanović.

Najviša početna cena zakupnine u Beogradu je 2.097 dinara, u Novom Sadu je 3. 740, a Nišu 4.165 dinara.

Takođe, DRI je utvrdila da nisu sprovodili ni odgovarajući marketing kako bi se postiglo davanje u zakup po naboljoj zakupnini.

DRI je nakon sprovedene revizije dala preporuku tim gradovima da između ostalog, uspostave sveobuhvatnu evidenciju poslovnog prostora kako bi se omogućilo dobijanje uporedivih podataka o broju i površini poslovnog prostora, da primene odgovarajući marketing kako bi prostor bio izložen tržistu na najedakvatniji način, mere za efikasniju naplatu potraživanja, kao i donesu plan upravljanja poslovnim prostorom sa dugoročnim ciljevima.