Đilas ne da da se isključi grejanje

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92 da je na sastanku sa premijerom, ministrom energetike i direktorem Srbijagasa dogovoreno da se Vlada Srbije uključi u rešavanje duga gradskih toplana tako što će deo dugovanja preuzeti na sebe, kao i da se postigne transparentnost u formiranju cena gasa.

“Dogovorili smo kako će se rešiti dug od jedne milijarde dinara koji postoji godinu dana regulisati. Vlada će nam pomoći time što će Republika platiti svoja dugovanja prema Beogradu”, objasnio je Đilas.

Gradonačelnik je najavio da će grad Beograd tražiti da se utvrdi koji grad u Srbiji po kojoj ceni plaća gas za grejanje. „Na taj način neće više biti moguće da se na jedan način i po jednim cenama naplaćuje gas u Senti, na drugi u Subotici, a na treći u Beogradu ili Pančevu“, objasnio je Đilas.

"Ono što ćemo mi kao Beograd tražiti jeste da se zaista utvrdi, da dobijemo neku formulu kako se utvrđuje ta cena, pošto naši podaci govore da je prošle godine gas, što je rekao i ministar Milosavljević, pao na svetskim berzama za 50 posto. Ljudi iz Srbijagasa kažu to je tako, jer taj gas ne može da se dopremi do Srbije nego mora da se dopremi ovaj koji ide gasovodom“, kaže gradonačelnik.

On je dodao da bi po ovoj ceni gasa koja je sada grejanje trebalo da poskupi između 10 i 20 odsto, ali da realno to nije moguće, jer potrošači ne bi imali odakle da plate gas po toj ceni. "Uvek su vam u ceni grejanja dve trećine cene energenata, ako su porasli energenti za četiri meseca zajedno sa kursom za trećinu, znači da grejanje mora da poskupi 20 i nešto posto, a to su ogromne cene“, rekao je on.

Sa druge strane, iz Srbijagasa, stižu uveravanja da se cena gasa formira na jedinstven način za sve gradove, dok se kupovina akcija Informatike objašnjava razvojni potez preduzeća. Direktor tog javnog preduzeća Dušan Bajatović objašnjava za B92 da su gubici zabeleženi isključivo zbog toga što cena gasa nije povećana. Oni nemaju nikakve veze sa lošim vođenjem kompanije, tvrdi Bajatović.

"Mi gas obračunavamo po tačno utvrđenoj metodologiji koja je u zakonu i tarifnom sistemu koji kontroliše Agencija za energertiku. Dakle, nema nikakve razlike u cenama koje su posledica većeg obračuna. Cene se razlikuju u toliko da li ste tarifni kupac na visokom, niskom ili srednjem pritisku i da li ste tarifni ili kvalifikovani kupac. Sve toplane u Srbiji na cenu koju obračunavamo u skladu sa zakonski utvrđenom metodologijom imaju dodatak od 1,75 dinara, znači to je ono što je više od komercijalne cene zbog kreditnih aranžmana koje je Srbijagas povlačio", objašnjava Bajatović

Treba li Srbijagas da kupuje preduzeća?

Đilas je naglasio da mu se stanje u javnim preduzećima generalno ne dopada i poručio direktoru Srbijagasa da bi bilo bolje da ova firma koja je milionski gubitaš radi na sanaciji svoje rentabilnosti, a ne da se širi u sferama koje nemaju nikakve veze sa njenom primarnom delatnošću. "U sve te državne firme treba staviti strani kapital, ostaviti manjinsko vlasništvo i menadžment državi i izbaciti političke stranke", rekao je Đilas.

"Ono što meni smeta kod Srbijagasa jeste ta njegova ekspanzija u isto vreme u neke oblasti za koje zaista ne vidim potrebe, da se osniva zajedničko osiguranje sa ruskom stranom, da se kupuju neke firme, i to ne samo ove koje ih država tera da kupuju, nego izgleda neke i sami kupuju“, kaže on.

U poslednjem periodu Srbijagas, iako je gubitaš, preuzeo je nekoliko kompanija u stečaju. Među njima je Fabrika stakla u Paraćinu i Azotara u Pančevu. Medjutim, na spisku preduzeća našla se i Informatika, koja nije u stečaju, i u koju je Srbijagas uložio preko dva miliona evra. Ulagano je i u kupovinu udela u osiguravajućem društvu Konsig u Republici Srpskoj.

Takve poteze Dušan Bajatović objašnjava razvojim planovima preduzeća Srbijagas. "Naša poslovna procena je bila da je dobro da uđemo u beogradsku informatiku koja ima iskustva u digitalizaciji procesne opreme i upravljanja, informatičkih tehnologija i izradi industrijskih računara. To je bila naša poslovna odluka i teško nas je za tako nešto napasti. Što se tiče Kosig osiguranja, to je jedan međusobni dogovor. Srbijagas se neće dugo zadržati u okviru te kompanije. To je bio naš dogovor sa kompanijom Dunav. Oni u ovom momentu nisu bili u mogućnosti da uđu u vlasničku strukturu, pa smo mi kao javno preduzeće praktično njima izašli u susret", kaže on.