Objavljena selekcija 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine

U zvaničnoj selekciji festivala našlo se šest predstava:

"Bilo jednom u Banatu", režija Vladimir Lazić (Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin);

"Šta se dogodilo sa Bebi Džejn", režija Peter Galamboš (Narodno pozorište Subotica);

"Lisistrata, Aristofan", režija Jovana Tomić (Narodno pozorište Subotica);

"Veštice iz Salema", režija Nikita Milivojević (Srpsko narodno pozorište);

"Hasanaginica", režija Andraš Urban (Novosadsko pozorište);

"Tartif", režija Igor Vuk Torbica (Narodno pozorište Sombor i Srpsko narodno pozorište).

U čast nagrađenih igraće se predstava "Dopler" Erlenda Lua, u režiji Aleksandra Popovskog (Srpsko narodno pozorište i Centar za razvoj vizuelne kulture Novi Sad).

Selektor Savić rekao je da je, u odnosu na prošlu sezonu i nekoliko prethodnih, produkcija u pozorištima Vojvodine je prepolovljena.

"Većina izabranih predstava u skladu je, ili u dosluhu, sa savremenim, referentnim pozorišnim i izvođačkim praksama. I, što je za moje poimanje pozorišta još važnije, većina izabranih predstava pripada društveno angažovanom, osvešćenom pozorištu koje se na hrabar, beskompromisan, umetnički i estetski legitiman i relevantan, način hvata u koštac s gorućim društvenim problemima i anomalijama, prkosi im, ogoljava ih i razobličava", objasnio je on.

On je dodao da su u većini izabranih predstava izuzetno naglašena politička i društvena značenja dramskih tekstova iz kojih proizilaze, nadograđuju ih, rekontekstualizuju i daju im nova savremena značenja i konotacije.

"Čak i ovlašan pogled na selekciju 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine ukazuje na čitav korpus tema i ideja koje se otvaraju, promišljaju i problematizuju u izabranim predstavama, a među kojima dominiraju bunt i otpor stigmatizaciji, umetnički i pozorišni obračun sa manipulacijom i demagogijom kao osnovnim oruđima za ispoljavanje i održanje političke i društvene moći", rekao je Slobodan Savić.

Izabrane predstave, zaključio je Savić, nisu bez pojedinih mana i nedostataka, pre svega na planu dramaturgije, ali i izvesnih idejnih i poetičkih lutanja, nedoumica ili nedorečenosti.

"Sve je to razumljivo, prihvatljivo i bezmalo zanemarljivo u kontekstu aktuelne produkcije u domaćim pozorištima, ali i činjenice da samo loše predstave imaju samo jednu manu, ili samo jedan nedostatak. I, da se razumemo, nedostatak novca nije opravdanje za nedostatak ideja", istakao je on.