"Mali mi je ovaj grob" premijerno u Sarajevu 3. maja

Posle uspešne beogradske premijere, izvedene u martu ove godine, sarajevska publika videće tu predstavu u programu "Modul memorije" internacionalnog pozorišnog Festival MESS.

Priča o Sarajevskom atentatu i implikacijama tog čina na opštem i ličnom planu, sa fokusom na značaju borbe za slobodu, revolucije, mladosti, realizovana je u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra, Kamernog teatra 55, kazališta Ulises sa Briona i producentske kuće "Testament filma" iz Beograda.

U glumačkoj postavi su sarajevski glumci Ermin Bravo i Amila Terzimehić i beogradski Svetozar Cvetković, Milan Marić i Marko Janketić.

Reprize se igraju 4. i 5. maja, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Sarajevu.

Dramski tekst Srbljanovićeve na sceni istražuje istorijski prelomni trenutak čovečanstva, kroz savremenu perspektivu balkanskog usuda koji privezuje za grobove i uspomene, stavlja u poziciju stalnog preispitivanja, situaciju nacionalne dužnosti i nužnosti suprotstavljanja stvarnosti.

"Verujem da je Kamerni teatar 55 pravi prostor da se u njemu igra predstava koja govori o Sarajevskom atentatu i ponosimo se što smo bili deo ovog projekta", izjavio je dramaturg tog teatra Vedran Fajković. On je podsetio da je ceo proces rada na predstavi i počeo upravo u toj kući.

Za mladu glumicu Terzimehić, koja igra fiktivni lik devojke Ljubice, rad na predstavi bio je zahtevan i u njemu je, kako kaže, bilo i suza i smeha.

"Predstava me naterala da se zapitam o čemu razmišlja moja generacija, za kakve bi se ideje oni sutra borili i u tom smislu sam radeći predstavu mnogo napredovala i na ličnom i na profesionalnom planu", istakla je ona, hvaleći saradnju sa odličnom glumačkom ekipom.

Terzimehićeva smatra da je ova predstava važna za sarajevsku publiku i veruje da "možemo u ličnim pričama tih mladih ljudi naći motiv i inspiraciju za naše današnje delovanje".

Kako je objasnio Bravo (koji igra Danila Ilića), cela ekipa je preduzela opsežno istraživanje o svemu što je napisano i dostupno o Sarajevskom atentatu, da bi zatim u jednom trenutku odbacili istorijsko i faktografsko, jer umetnost zanima, kako je istakao, ljudska priča.

"Da li danas postoji neko ko veruje u bilo kakvu ideju da je spreman za nju dati život, toliko patiti, trpeti, biti žrtva svih tih okolnosti - to je centralno pitanje koje nameće ova predstava i jako iščekujemo sarajevsku premijeru", rekao je on izrazivši uverenje da će "nadmašiti i uspeh koji je postigla u Beogradu".

Bravo je napomenuo da je važno o Gavrilu Principu u kontekstu predstave razmišljati da je žrtva, kao i svi mi, ni terorista, ni heroj.

On je ocenio da je autorka uspešno uhvatila sarajevski duh i humor, specifičnost podneblja i pretočila ga u dramski tekst koji nosi snažan sarajevski pečat.

Na konferenciji je najavljeno da predstavu očekuje dinamičan život u regionu na brojnim festivalima i gostovanjima od Zagreba, Briona, hrvatske obale, do Budve, kao i drugih gradova u Bosni i Hercegovini.