Secesija na beogradskim fasadama

Otvarajući izložbu, profesor Miodrag Jovanović je rekao da je secesija "jedna globalistička pojava, koja je prekrila sve kontinente i ušla u Srbiju u vreme kada ona prestaje da bude mala turska provincija i dobija savremenu evropsku arhitekturu".

"Ovaj stil, iako ga mnogi smatraju kičom i imitacijom umetnosti, nudi slobodu izbora, repertoar ornamentike i dekorativnosti da bi ljudi u tome uživali", objasnio je on.

Jovanović je podsetio da je prva secesijska zgrada u Srbiji hotel "Beograd" u Čačku, koji i danas postoji i ukazao na to da još nije napisana knjiga o ovom značajnom stilu, koja bi pokazala "njegovu vrednost i koliki je odjek imao u Srbiji".

Direktorka Muzeja nauke i tehnike Sonja Zimonić rekla je da je ovo jedna u nizu izložbi posvećena arhitekturi Beograda kojom je ovaj muzej želeo da skrene pažnju stručnoj i široj javnosti na značaj proučavanja i zaštite građevinskog nasleđa.

Autor, fotograf ovog muzeja, svojim radovima nas, prema rečima Zimonićeve, uvodi u istoriju značajnog razdoblja arhitekture našeg grada s početka 20. veka i upoznaje bolje sa zgradama pored kojih svakodnevno prolazimo".

"Svoje izuzetno poznavanje beogradske arhitekture Jurišić je pretočio u izuzetne zapise, a njegova dela zajedno sa pratećim katalogom kustosa Snežane Toševe rasvetljavaju razvoj secesije na ovom tlu", ukazala je ona.

Na izložbi koja će biti otvorena do 20. juna predstavljeno je 40 umetničko-dokumentarnih fotografija beogradskih zdanja koja su najreprezentativniji primeri secesije u Beogradu.

Secesija, značajna zbog promene konstrukcije, upotrebe novih materijala i korišćenju nacionalnog nasleđa kao inspiracije, kod nas dominira prvih decenija 20. veka, a primenjuju je arhitekte Milan Antonović, Branko Tanazević, Nikola Nestorović...

Jedan od najpoznatijih primera ovog stila je zgrada Telefonske centrale na uglu ulica Kosovske i Palmotićeve, kao i zgrada nekadašnjeg Ministarstva prosvete, danas Vukova zadužbina, obe delo Tanazevića.